Политичка криза у Македонији, отишла је толико далеко, да је можемо поредити са „украјинским сценариом“, или као увођење међународног протектората у Македонији, изјавио је у интервјуу за РИА Новости лидер Демократске партије Срба у Македонији и посланик у македонском собрању Иван Стоилковић.

„Последњих неколико година ми у Македонији скоро сваки дан имамо неки мини-протест против владе за шта се бира свака прилика. Ми живимо у ситуацији сталног пуча. Опасност је у томе, што ситуација у земљи постаје све оштрија. Јер када имате много мањих протеста, они могу да се споје и да се претворе у један велики. И ако се то не заустави, биће само два излаза — или „украјински сценарио“ (подразумјева насилно освајање власти — прев.), а други — увођење међународног протектората у Македонији (сличне идеје већ су видљиве у јавном простору Македоније међу албанским политичарима)“, — рекао је Стоилковић.

Са провладиног протеста у Скопљу
Са провладиног протеста у Скопљу

„Ја разумијем да је сада у то тешко повјеровати, сунце сија и ресторани у Скопљу су пуни људи, али тачно у 18:00 (почетак опозиционих акција у Скопљу) вампири излазе на улицу. Знате, ја сам, такође, био у Кијеву уочи Маидана, и ништа, наизглед, није наговјештавало догађаје који су после услиједили“, — рекао је лидер најјаче српске странке у Македонији.

По његовој процјени, „процес обојене револуције у Македонији, претворио се у неку врсту хибридног рата против наше земље, и ми сада видимо њену радикализацију“.

Према ријечима Стоилковића, оваква политика представља опасност по интересе српске заједнице у Македонији, а за дешавања у Скопљу и протестима криви су западни политички кругови, „који желе да заврше процес на Балкану“.

„Ако Македонија буде подијељена као јединствена земља, то ће ријешити дио проблема на Балкану. Проблем Албанаца ће бити ријешен. Постоји још један разлог такође који није овдје (то јест, не у Македонији — ур.) — они желе да задовоље захтјев Грчке да се промијени име Македоније“ — рекао је Стоилковић.

Сукоб опозиционих присталица и македонске полиције у Скопљу
Сукоб опозиционих присталица и македонске полиције у Скопљу

Грчка из више разлога не признаје садашњи назив Македоније. Прво, 1913. године, дио Македоније ушло је у састав Грчке, а сада она страхује од територијалних потраживања од стране Македоније. Друго, после Другог свјетског рата, Грчка је из земље протјерала око 200 хиљада Македонаца и сада се плаши тужбе за накнаду штете. Коначно, сјећање на царство, које је створио Александар Велики, је важна компонента грчког идентитета. Признајући Македонију, Грци онда неће имати право на тај дио своје историје. У међувремену, упркос својој очигледној неозбиљности, овај проблем омета интеграцију Македоније у структуре ЕУ и НАТО.

Према македонској политици, последња шанса за спас Македоније остаје одржавање ванредних парламентарних избора заказаних за 5. јун  — сада опозиција захтјева да се они не одрже.

„Ако је човјек болестан, он иде код љекара. Ако у демократији постоји неки проблем, решава се на изборима… Ако одложимо изборе, Македонија дефинитивно постаје протекторат као на примјер тзв. Косово. Ако је на тзв. Косову међународни протекторат био заснован на резолуцији 1244, онда ће се овдје заснивати на неким тајним споразумима. Јер, на Балкану је све могуће“, — упозорава Стоилковић.

Са антивладиног протеста у Скопљу
Са антивладиног протеста у Скопљу

„То што наше политичаре позивају на међупартијске преговоре у Беч, већ личи на међународни протекторат… Нема никаквог правног основа за то да избори буду одложени, осим у вандредним случајевима. Дакле, ако стране амбасаде приморавају предсједника да одложи изборе, то се већ може сматрати међународним протекторатом“, — рекао је лидер Демократске партије Срба у Македонији. Стоилковић је такође нагласио да његова странка не подржава у овом сукобу ни власт, ни опозицију, а налази се између двије ватре. Он је такође потврдио спремност Демократске партије Срба у Македонији да учествује на парламентарним изборима 5. јуна.

У Бечу 22. априла требали су да почну преговори између четири водеће македонске странке. Партије из владајуће коалиције су биле спремне да дођу на преговоре, али је у последњем тренутку састанак осујећен због изненадних условљавања опозиционог СДСМ — странке која је још прије преговора захтјевала да предсједник државе повуче одлуку о амнестији за 56 политичара и откаже већ пријевремене парламентарне изборе  већ заказане за 5. јун. Умјесто тога, у Скопљу се одржавају редовне демонстрације како за, тако и против садашње власти, који само чудом нису прерасли у сукобе.

извор: РИА Новости/Принцип

Прочитај без интернета:
0 гласовa