Где год одем у последње време, теме су веома једноличне; нема се посла и нема се пара. Након извесног периода у току прошле године, кад су људи „цедили суву дреновину“ из свог иметка и покушавали да прикажу како ипак, колико – толико, живе нормално (говорим о већини), сада је наступио период када народ отворено признаје да нема новца за рачуне, храну, лечење, гардеробу и најосновније животне потребе.

Степен интелигенције и психијатријски статус водећих људи у држави, стварно може нормалног човека да баци у очајање. Да се разумемо, нису били много бољи ни они пре њих, а ни они претходни, па ипак, измислити причу о фалсификованој личној карти Андреја Вучића, образложење за пад хеликоптера, диплома председника државе који је дипломирао у недељу, серија лажних доктората без имало срама, свечано отварање јавних WЦ-а на гробљу, лифтова итд…па то би био превелики идиотизам чак и да Жика Обретковић води ову земљу!

И шта је у свему томе најинтересантније?! Поред свега тога и још много других чињеница које недвосмислено указују да окупираном Србијом без икакве дилеме владају колонијални управници Кирби и Девенпорт, а да је колаборационистичка власт само један скупи кич декор, који ни о чему не одлучује самостално, овај ојађени, обесправљени, осиромашени, гладни и слуђени народ изађе негде на неке локалне изборе и потврди својим гласом да му је добро и да не жели ништа да мења?!

unnamed

Разумем ја и медијску блокаду, и испирање мозгова, и претње независним новинарима… али зар не постоји никаква конекција између празног желуца и садржаја лобање? Није могуће да сви имамо неке мазохистичке црте карактера и да уживамо у понижењима, сиромаштву, неправди…Ипак, неки масовни психички поремећај свакако јесте у питању. Мене лично подсећа на стокхолмски синдром, када се жртва зближи са својим отмичарем и почне да гаји симпатије према њему. Стокхолмски синдром у ширем смислу је и када муж садиста млати своју супругу редовно, наносећи јој физички и душевни бол, а она ипак не жели да га напусти, јер има разумевања за његове мотиве.

Србија јесте бомбардована од стране НАТО-а, када су нам нанете велике жртве у људским животима и материјалним добрима, али нам се сада објашњава да нас је НАТО бомбардовао за наше добро. Уставне границе Србије подразумевају и Косово у саставу Србије, али се тамо налазе гранични прелази и страна војска и тај устав је овој власти релевантан таман као и употребљени тоалет папир. Руски гасовод би Србији значио веома много, али марионетска власт се одлучује да подржи став НАТО земаља. Наша влада не признаје сецесију Новорусије од Украјине, али признаје сецесију Косова од сопствене државе.

Нелогичности би могле да се набрајају данима, међутим, овај народ и даље подржава да му судски извршитељи износе намештај из стана, да га туку комунални полицајци, да му деца гладна зверају у излоге продавница, жељна честитог оброка. Дијагнозу можда и можемо да поставимо, али домаћих лекова више изгледа да нема. Можда евентуално буде нешто из увоза за ову тешку бољку.

Милутин Милошевић

www.vaseljenska.com/misljenja/stokholmski-sindrom-naroda-srbije/

Прочитај без интернета:
1 глас