Предлог измена закона о пољопривредном земљишту уводи услове за куповину земље за страна физичка лица, али оснивањем или куповином фирме у Србији страни власник без проблема може да купи и пољопривредно земљиште

По хитном поступку наредног четвртка посланици у Скупштини Србије усвајаће измене закона о пољопривредном земљишту којим се странцима дозвољава куповина пољопривредног земљишта у Србији под одређеним условима.

Странац, држављанин ЕУ, земљиште у Србији ће моћи да купи под условом да 10 година живи у локалним самоуправама у којима жели да купи земљиште, да најмање три године обрађује земљиште које купује и да у свом власништву има потребну опрему и механизацију.

Са законом се жури, јер је Споразумом о стабилизацији и придруживању управо ово једна од испреговараних ствари – да се до 1. септембра 2017. усвоји закон којим ће се странцима омогућити куповина пољопривредног земљишта. Против тога је већина домаће јавности, нарочито стручњака у пољопривреди који су готово једногласни да земљу никако не бисмо смели да продајемо. Актуелна власт се брани тиме да је бивша толико лоше преговарала о овом питању када се радило на ССП-у да једноставно није било места за много поправки.

Међутим, цео закон са изменама који стиже пред посланике наредне седмице односи се на физичка лица, не и на правна. То значи да страна компанија може у Србији да купи домаћу фирму или газдинство и тако пречицом стигне до власништва над земљиштем.

Агроекономиста Миладин Шеварлић ово сматра великим проблемом.

– Оснивањем фирме у Агенцији за привредне регистре ви се одмах третирате као домаће правно лице и немате више препрека да постанете власник пољопривредног земљишта – истиче Шеварлић.

Он сматра да је цео закон либерализован много више него што је било која друга земља урадила и позива се на примере Мађарске и Пољске.

– Мађари су најпре забранили власништво над земљиштем седам плус три године од уласка у ЕУ, а касније су забранили потпуно. У Пољској је забрана власништва над земљиштем трајала седам плус четири године, да би сада потпуно забранили продају и дозволили закуп – напомиње Шеварлић.

То што смо ми прилагодили закон и дозволили продају, а да још нисмо ни близу уласка у ЕУ за Шеварлића је потпуно погрешно. Он подсећа да Србија уопште нема толико пуно земље колико се мисли и да треба да чувамо наше природне ресурсе.

– Радио сам једну студију за РЗС у којој се види да у осам од 25 региона у Србији имамо мање од 20 ари земље по становнику, што је баш мало. Или на пример у 47 градова и општина од 169 колико их имамо је мање од 20 ари по становнику – напомиње Миладин Шеварлић.

За агроекономског аналитичара Воју Станковића усвајање оваквог закона је неурачунљив потез.

– Земља је непоновљив и јединствен ресурс који никако не бисмо смели да продајемо. Рекао бих да је ово један неурачунљив потез државе. Земљиште не би требало не само продавати, него не би требало ни давати га у концесију. Не смемо заборавити да су нас земља и енергетика спасили кад је било најтеже – напомиње Станковић.

Влада је прошле недеље по хитном поступку упутила у Скупштину предлог о изменама закона о пољопривредном земљишту. Србија се тим законом обавезује и да ће у наредне четири године постепено усклађивати своје законодавство о стицању својине над непокретностима, како би изједначила грађане Србије и ЕУ.

Међутим, неке друге земље своју обавезу према ЕУ нису толико озбиљно схватиле. Тако је, на пример, мораторијум у Словачкој са седам продужен за још четири године, а у Хрватској су успели да договоре забрану до 2020, или седам година по уласку у ЕУ. Мађарска је отишла корак даље од свих и Уставом забранила продају земље странцима.

Пише: Љ. Буквић, Данас.рс

 

5 гласовa