Подгорица – Закон о странцима који је ступио на снагу 1. априла, чију је примену Влада Црне Горе одложила до јесени после великог притиска туристичких радника и грађевинара, могао би искомпликовати даљи ангажман страних компанија у Црној Гори. Јер, уколико се страним држављанима који су у менаџменту не продуже радне дозволе, готово је сигурно да ће уследити паковање кофера и одлазак!

Чланом 64. Закона о странцима утврђује се да се дозвола за привремени боравак и рад због запошљавања и сезонског ангажмана странаца може издати само ако на евиденцији Завода за запошљавање нема незапослених лица која испуњавају услове за заснивање радног односа.

„Само овај став изазваће бројне проблеме за привреду Црне Горе“, упозоравају у Монтенегро бизнис алијанси.

Међутим, истичу да још већи проблем представља други став истог члана, где се каже да се „изузетно, ограничење“ не односи на запошљавање извршног директора страног привредног друштва које је регистровано у Црној Гори.

„Према тумачењу МУП, за продужавање њихове радне дозволе мора се добити адекватна потврда Завода за запошљавање.Проблем је са формулацијом става, јер „страно привредно друштво“ не може бити регистровано у Црној Гори као такво, већ само као привредно друштво са регистрацијом у Централном регистру привредних субјеката и пореским обавезама које га по том основу следују. Оно што је реални проблем јесте то што Влада Црне Горе озбиљно ради на привлачењу страних инвеститора, радом на што бољој пословној клими, кроз ниске порезе и другу регулативу, што ми у МБА свесрдно подржавамо. Зато није јасно зашто привлачимо стране инвеститоре, ако им кроз Закон о странцима не омогућавамо да се у Црној Гори запошљавају и бирају кога ће да запошљавају. Овим чланом Закона онемогућавамо бројним менаџерима и извршним директорима да продуже своје радне дозволе, категорични су у алијанси“.

Због тога су у МБА апеловали на МУП, који треба да одагна недоумице и омогући продужење радне дозволе странцима.

„Плашимо се да ће многе стране компаније прекинути пословање у Црној Гори, а њихов менаџмент понети лоше искуство из Црне Горе. Такав лош глас, у амбијенту где се свака земља такмичи у привлачењу инвестиција, неће Црној Гори донети ништа добро“, поручују из МБА, подсећајући да међу члановима те алијансе постоји велики број компанија страних инвеститора којима су извршни директори или менаџмент страни држављани.

Некима од њих радне дозволе истичу или су већ истекле, па би свако одуговлачење могло негативно да се одрази на раположење странаца. У међувремену МБА је поднела иницијативу за хитну измену Закона о странцима.

„Циљ је да се привуку стране инвестиције, кроз омогућавање страним инвеститорима да сами воде своју кадровску политику“, наводе у Монтенегро бизнис алијанси.

Неслагање око Буљарица

Разлог због којег страни инвеститори напуштају Црну Гору су и неке политичке одлуке које су плод пољуљаних односа у владајућој ДПС-СДП коалицији. У жижи јавности опет се нашла Буљарица, најатрактивнија, највећа и најперспективнија локација, јер су се за њену куповину заинтересовали Арапи. Тачније, компанија Construction Development Company International из Уједињених Емирата. Влада Црне Горе је „загризла“ па да би се посао што пре завршио, да не би било имовинскоправних спорова, који би кочили инвестицију, у припреми је лекс специјалис за Буљарицу.

По том предлогу Влади се омогућава да одмах одузме земљу од приватника, исплати накнаду коју сама одреди, а уколико њоме нису задовољни, власници се упућују на суд. У питању је, како кажу, „јавни интерес“. Међутим, против тога су у СДП и опозицији. Да је „вода дошла до пода“ показала је реакција премијера Мила Ђукановића који је индиректно запретио СДП и Ранку Кривокапићу да ће због случаја Краљичине плаже у наставку јавног ангажмана добар део своје енергије потрошити за доприносе утврђивању правне и политичке одговорности свих за „безочно штеточинство против Црне Горе“.

Из СДП су више пута истицали да би продаја Краљичине плаже била штетна по државу, јер би приступ једном од драгуља црногорског приморја, који би валоризовали Арапи био ограничен, односно доступан само изабараним лицима.

Инвеститори

Русија је до сада била убедљиво прва на листи највећих инвеститора у Црној Гори, па Холандија, Словенија, Швајцарска, Италија, Норвешка, Србија, Турска… Занимљиво је да се од укупних страних инвестиција (око 700 милиона евра) у Црну Гору из Москве годишње сливало око 160 милиона, или сваки четврти евро! Питање је да ли ће овај тренд бити настављен уколико им Закон о странцима не буде наклоњен.

Велиша Кадић – Саво Греговић / Новости

www.vaseljenska.com/vesti-dana/stranci-u-crnoj-gori-pakuju-kofere/

1 глас