Београд – Мало је вероватно да ће се Србија и Македонија придружити ЕУ у наредних 10 година, али обе земље могу да остваре економску корист од ЕУ, која намерава да од 2014. до 2020. одобри Београду помоћ од 1,5 милијарди евра, оцењује америчка безбедносна и издавачка компанија Стратфор.

Стратфор наводи да је, с друге стране, Русија свој утицај на Балкану, где има јаке историјске и културне везе са Србијом и Грчком, користила да би угрозила интересе Запада. Протеклих година је заинтересованост Кремља за тај регион у великој мери везана за погоршање односа између Запада и Русије. Циљ Москве на Балкану је спречавање ширења западних војних снага на тај регион, уз спровођење стратешких пројеката енергетске инфраструктуре.

Притисак Запада је можда окончао пројекат гасовода Јужни ток, али руска компанија Газпром намерава да изгради гасовод Турски ток, до границе Турске са Грчком, а затим до Македоније, Србије и Мађарске. Те земље су у центру руске дипломатске офанзиве, али је утицај Москве на Балкану релативно ограничен, због унутрашњих финансијских и политичких пролема Русије, оцењује Стратфор.

Турски ток ће, уколико буде изграђен, утицати и на побољшање односа Анкаре са Скопљем и Београдом. Русија рачуна да ће продужетак Турског тока пролазити кроз Македонију, према средњој Европи, али нестабина ситуација у Македонији прети да угрози планове Москве, наводи Стратфор.

Русија и Запад имају на Балкану заједничког противника – политичку нестабилност, јер без обзира колико се времена и политичког труда улаже споља, на Балкану успех зависи искључиво од присуства јаке и стабилне владе, а владе у том региону су по правилу слабе, оцена је ове компаније.

Како се наводи, обе стране покушавају да инвестицијама и енергетским пројектима купе утицај, у чему настоји да их прати и Турска, али унутрашњи политички изазови балканских земаља прете да поткопају те напоре споља. Тако да, док велике силе користе новац и политику да би оствариле утицај на Балкану, слабе локалне владе настављају да балансирају између њих.

Сукоб у Македонији, који може угрозити планове Русије у региону, пример је проблема какве стране силе имају на Балкану. Запад, Русија и Турска су спремне да уложе капитал у регион, да би оствариле сопствену корист, али ће слабе владе наставити да балансирају између спољних сила, закључује Стратфор.

На антивладине протесте у Скопљу је руско Министарство спољних послова реаговало снажном подршком Влади Македоније. Москва је опозиционе партије и невладине организације оптужила да сарађују са Западом. Влада у Скопљу се званично залаже за улазак у НАТО и ЕУ, али је отворена за руски предлог о Турском току. Слаба влада и све већа политичка нестабилност у Македонији спречавају ту земљу да постане јак савезник Запада или поуздан партнер Русије, указује Стратфор.

П. Д. / Данас

www.vaseljenska.com/politika/stratfor-malo-verovatan-ulazak-srbije-u-eu-za-deset-godina/

Прочитај без интернета:
0 гласовa