Одбор за српски језик Српске књижевне задруге, институције која постоји већ 125 година, сматра да је Декларација о заједничком језику добила неоправдано велики одјек у масмедијима и указује на то да су у тексту тог документа имплицитно представљени циљеви који се своде на научно негирање историјског утемељења и актуелног статуса српског књижевног језика. Стручњаци кажу да једино српски језик има статус лингвистички утемељеног језика, док су његове варијанте политички језици.
Одбор за српски језик Српске књижевне задруге - Фото: РТРС

Одбор за српски језик Српске књижевне задругеФото: РТРС

Посматрана из перспективе србистике, Декларација о заједничком језику сама је у себи противрјечна, кажу језички стручњаци. Један њен дио чине неспорни ставови које су србисти увијек заступали – да се у Србији, Хрватској, Црној Гори и БиХ употребљава заједнички језик који је полицентричан, да називи за варијанте тог језика не значе да су то четири различита језика и да је за осуду превођење у судској и административној пракси.

Али то је, кажу филолози, откривање топле воде, док је суштина у дијелу гдје се негирају филолошке чињенице на српску штету и у томе да се српски језик изједначава са својим варијантама. Професор Милош Ковачевић каже да је Декларација филолошки антисрпска и да је изједначила „бабе и жабе“.

– Оном ко је правио Декларацију нешто с логиком није било у реду, јер варијанте могу постојати само као варијанте некога језика, а у овом случају није именован језик, само што сви добро знају да је у питању српски језик – каже Ковачевић.

Стручњаци указују на то да Декларација има политичке циљеве.

– Ова Декларација треба Србе да сведе само на Србијанце, другачије речено да српски буде само србијански и да се потпуно укине и српски језик и српски народ у Републици Српској и у Црној Гори. Читав циљ Декларације јесте, заправо, да се укине статус лингвистичког или једино могућег научног језика српском језику или да се он преведе и помијеша са политичким језицима – сматра Ковачевић.

Политички циљеви су врло једноставни, а то је да ми у Србији пристане на то да је то заједнички језик, а онда би се послије дошло до нечега што подразумијева „расрбљавање“ тог језика и његово, једноставно речено, присвајање  – смара Микић.

Академик Гојко Ђого истиче да је у питању пројекат који је имао намеру да, на неки начин, отвори излазна врата за оне који су преко ноћи створили нове језике, односно од српског направили нове језике.

Главни уредник Српске књижевне задруге Драган Лакићевић каже да некоме не одговара то што се рат завршио и продужава га на разне начине, па и на овај начин.

– То је некоректно и непоштено према народима, свим народима који су у том рату били учесници и жртве. Сад постаје жртва и сам језик, односно ствара се насиље над српским језиком, над његовим именом и његовом укупном научном репутацијом – истиче Лакићевић.

Стручњаци указују на то да српски језик једини има статус лингвистички утемељеног језика, док су његове варијанте, кажу, политички језици, односно језици само по политички наметнутом несрпском имену.

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=249810

2 гласa