Злочин надомак Зрењанина можда би се избегао да су надлежни реаговали на време. Потребне строже казне!

НЕМА дилеме да велики део одговорности за свирепо убиство у Житишту сносе државни органи који нису правовремено реаговали на индикације да би злочин могао да се догоди, тврде стручњаци. Првенствено је, према њиховом мишљењу, заказала социјална служба, јер није препознала насиље на које је породица једне од жртава дуже време указивала.

Отац убијене Дијане Златић потврдио је да је убица и раније имао агресивне иступе према бившој супрузи, коју је пре три дана и убио. Они који их познају сведоче да је и његова породица одраније позната по породичном насиљу. Знало се и да је злочинац поседовао нелегално оружје.

Све ово, међутим, није било довољно радницима социјалне службе да Синишу Златића препознају као насилника.

– Надлежни центар за социјални рад није урадио оно што му је дужност – каже Александра Несторовић, из орагнизације “Мрежа жене против насиља”. – Једноставно, уколико постоји било каква сумња на породично насиље, а сведочење оца убијене је сасвим довољно, социјални радници морају такве наговештаје испитати и проверити. Да су одрадили свој део посла, злочин би можда могао бити и спречен.

Наша саговорница наглашава и да се убиство као исход насиља може предвидети, јер у већини случајева то није спонтана одлука, у тренутку, већ је насиље трајало годинама, као и застрашивање и претње.

Осим социјалне службе, дужност да реагују уколико постоји сумња на породично злостављање имају и полиција и тужилашто. На то их обавезује један општи и неколико посебних протокола о поступању и сарадњи установа, органа и организација у ситуацијама насиља у породици и партнерским односима.

АРСЕНАЛИ НАОРУЖАЊА У ТРОМЕСЕЧНОЈ акцији легализације од почетка марта прошле године грађани су полицији вратили око 7.500 пиштоља, бомби, међу којима и 15 неиспаљених зоља, више од 280 аутоматских пушака и 32 шкорпиона. У легализацији 2007. године предато је 8.500 комада оружја. Успешнија је била акција 2003, када је заплењено и предато 48.000 комада различитог наоружања.

– Центар за социјални рад прво мора да процени безбедност жртве, а затим да уколико постоји ризик од насиља, о томе обавести полицију и тужилаштво – каже Дејан Цветковић, руководилац Саветовалишта за брак и породицу у Београду. – Они би даље требало да покрену предистражни поступак, потенцијалном насилнику се може одредити притвор, или даље забрана приласка жртви.

Да држава мора хитно предузети одређене мере како би се спречила убиства која су узрокована породичним насиљем, мисли и адвокат Тихомир Констатиновић.

– Требало би увести доживотну робију, без права на помиловање у случајевима када суд дође до сазнања да је неко непоправљив и да је опасан по околину – наводи Констатиновић. – Временске казне једноставно дају наду потенцијалном извршиоцу најтежих дела који рачуна на смањење или помиловање. Драконске затворске казне за илегално поседовање ватреног оружја су, такође, неопходне.

Он истиче да је у својој вишедеценијској адвокатској пракси бранио доста људи због убистава која су извршавана ножевима или неким предметима.

– Злочини почињени ватреним оружјем су били реткост, јер грађани осим ловачке пушке нису поседовали друго наоружање – објашњава наш саговорник. – Такође, права је реткост да су жртве две особе или више њих.

Да је сада ситуација другачија говоре подаци МУП-а, према којима у Србији постоји од 200.000 до 900.000 комада илегалног оружја. Тако је за калашњиков којим је почињен масакр у Житишту, према законским прописима, немогуће добити дозволу.

Кућа убице Синише Златића

„СКРАТИТЕ ЈЕЗИК“

ИСКУСТВА организације “Мрежа жене против насиља”, која се бави жртвама породичног насиља говоре да се у великом броју случајева женама не верује када пријављују злостављаче. Они наводе да су немали број пута од својих корисница чуле да им социјални радници, полицајци и тужиоци саветују “да скрате језик”, “да се смире”, “да имају више разумевања”…

извор: www.novosti.rs/вести/насловна/хроника.405.html:613488-Стручњаци-Масакр-у-Житишту-је-могао-да-буде-спречен-заказала-социјална-служба

2 гласa