Српски студенти, који су потписали захтев о неодласку премијера Србије 11. јула на комеморацију у Сребреницу, затражили су за данас подршку и масовно окупљање у покушају да га одврате од таквог потеза.

Поштоване колегинице и колеге, драги пријатељи,

свесни да се налазимо у великим историјским искушењима за Србију и српски народ, ми, доле потписани студенти са свих универзитета Србије, Црне Горе, Републике Српске и нашег расејања, молимо председника Владе Републике Србије да 11. јула текуће године не иде у Поточаре на комеморативни скуп поводом двадесетогодишњице злочина у Сребреници.

Његов евентуални одлазак значио би имплицитно прихватање становишта српског државног врха по којем је током јула 1995. године на овом простору почињен геноцид.

Признале би се тековине дугогодишње антисрпске пропаганде, која за циљ има „бетонирање“ искључиво наводне српске кривице за све несреће током распада бивше југословенске државе. Не негирајући размере злочина који су поједини припадници Војске Републике Српске и разних паравојних формација починили у овом крају пре 20 година, одлучно одбијамо лажну етикету геноцида која нам се упорно лепи и приписује.

Посебно у светлу најављене британске резолуције, чије би евентуално усвајање, сигурни смо, имало далекосежне и тешке последице по Србију, српски народ и поготово Републику Српску.  Зато смо у нашем писму од 23. јуна 2015. године замолили председника Србије и председника Владе Републике Србије, да од Русије затраже вето на ову резолуцију. Имајући у виду данашња дешавања у Савету безбедности УН, можемо са сигурношћу рећи да смо били у праву и да смо још чвршћи у својим уверењима.

Као људи искрено жалимо за сваком невином жртвом, укључујући и оне у Сребреници. Да ли је тако и код других? Зашто никада, али апсолутно никада, ниједан релевантан бошњачки политичар није отишао у Братунац…? Исто питање важи и за најрепрезентативније представнике тзв. “међународне заједнице”. Да ли то значи да су за њих српске жртве неважне, недостојне помена и резолуције, да су оне само број и “колатерална штета”?

Зато, верујемо да говоримо и у име свих њих, свих 3.267 српских жртава Сребренице, на које нико, нажалост, не обраћа пажњу. Тражећи правду за њих, а и за све друге, верујемо да проносимо глас апсолутне већине Срба, који се у овом моменту осећају понижено и повређено.

Користимо прилику обавестити јавност да ћемо у среду, 8. јула 2015. године, у 12 часова, предати председнику Владе Републике Србије наш апел са свим његовим потписницима, те вас позивамо да нам се придружите у што већем броју.

На крају, желели бисмо да се захвалимо свима који су нас подржали, свим нашим студентима Србије, Црне Горе и Републике Српске, а посебно нашим колегиницама и колегама из расејања, чија нам је помоћ и брига јако значила, у нади да ћемо се сви заједно изборити за истину и правду.

Живела нека боља Србија и неки бољи Срби!

www.kmnovine.com/2015/07/ne-vucicu.html#ixzz3fHeZnkjL

Прочитај без интернета:
2 гласa