Француски економиста Тома Пикети сматра да је „стварањем Еврозоне створено чудовиште“.

Према његовим речима, иако 19 земаља Еврозоне има заједничку валуту, свака од њих води самосталну пореску и фискалну политику, а то не може да функционише.
„Имамо заједничку валуту у 19 земаља, али свака од тих земаља има сопствени порески систем, а фискална политика у Европи никада није усаглашена. То не може да функционише. Стварањем Еврозоне створили смо чудовиште“, рекао је Пикети у интервјуу немачком листу „Шпигл“.

Пре заједничке валуте државе су могле једноставно да девалвирају своје валуте да би биле конкурентније, указао је он и предочио да је Грчкој тај концепт, који је ефикасан, сада као чланици Еврозоне онемогућен.

Према његовом мишљењу, Европа се у периоду кризе понела потпуно катастрофално.

„Пре пет година, САД и Европа имале су сличну стопу незапослености и сличан ниво јавног дуга. Међутим, пет година касније, прича је другачија: незапосленост је у Европи све већа, док је у Америци у паду, европска економска активност је испод нивоа из 2007. У Шпанији и Италији смањена је 10 одсто, а у Грчкој чак 25 одсто“, наводи економиста.

Чињеница да су неке земље биле приморане да снизе јавне дефиците у сувише кратком року, како каже, катастрофално је утицала на привредни раст.

ДИНАР ОСЛАБИО: Евро данас 120,0 динара
„Ми, Европљани, иначе слабо организовани, користили смо политичке инструменте да решимо финансијску кризу која је почела у САД, па прерасла у дужничку кризу, а онда, нажалост, у кризу поверења широм Европе“, додао је.

Према његовим речима, јасно је да државе не могу да смање јавни дефицит ако њихове привреде не бележе раст.

„Не смемо заборавити да ни Немачка ни Француска, које су 1945. биле у великим дуговима, те дугове нису потпуно отплатиле. Ипак, управо те две земље сада поручују Европљанима с југа континента да морају да отплате дуговања до последњег евра. То је историјска амнезија, и то са веома озбиљним последицама“, упозорава Пикети.

Нова левичарска влада у Атини, сматра он, неће бити у стању да сама реши своје проблеме. „Грци морају да се обрате Француској, Немачкој и Бриселу. Међународни монетарни фонд је још пре три године признао да су мере штедње отишле предалеко“, каже Пикети.

„Нисам члан Сиризе и не подржавам ту странку, само покушавам да анализирам ситуацију у којој смо се нашли“, рекао је француски економиста поводом коментара новинара „Шпигла“ да помало звучи као Алексис Ципрас.

Наглашава такође да је време да мислимо на нове генерације у Европи.

„Многима од њих је веома тешко да пронађу посао. Треба ли да им кажемо: Извините, али ваше маме, тате, бабе и деде су криви што за вас нема посла? Желимо ли заиста да створимо модел колективног кажњавања младих генерација? Такав себичлук мотивисан национализмом ме брине“, наводи економиста.

Пикети додаје да је Пакт стабилности, којим се чланице Еврозоне обавезују на фискалну дисциплину, права катастрофа. Постављање фиксних правила за будући дефицит не може да функционише. Не можете решити дужничке проблеме аутоматским правилима која су увек иста, без обзира на различите економске услове.

„Целокупан систем преговора између Брисела и влада не функционише. Земље попут Немачке се жале што се не поштују правила дефицита, док Французи негодују због захтева које им намеће Брисел. Ми Европљани смо у незавидној ситуацији, а ситне структурне реформе од којих очекујемо да покрену привредни раст неће променити ништа“, сматра Пикети.

Економиста предлаже већа улагања у обуку и образовање младих, као и у истраживања и иновације.

„То треба да буде најважнији циљ иницијативе за подстицање привредног раста у Европи. Није нормално да је 90 одсто најбољих светских универзитета у САД, а наши највећи мозгови одлазе у иностранство. Американци улажу три одсто бруто домаћег прозивода у универзитете, а ми око један одсто, што је основни разлог зашто они напредују много брже од нас“, сматра он.

Пикети напомиње да су Европи потребни фискална унија и усклађивање буџета, као и заједнички фонд за отплату дуговања у еврозони, као што је онај који је предложио Немачки савет економских стручњака.

Свака земља била би одговорна за свој део укупног дуга, односно Немци не би отплаћивали старе дугове Италијана и обрнуто, али би постојале јединствене каматне стопе на еврообвезнице, које би се употребљавале за рефинансирање дуговања.

„Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Франсоа Оланд треба да објасне својим гласачима да чак ни Немачка ни Француска више не могу ефикасно да опорезују мултинационалне компаније, јер компаније хушкају земље једну против друге. Многе велике америчке и европске фирме плаћају доста ниже порезе од малих европских компанија. Заједнички корпоративни порез у еврозони био би користан, а сигурно и популаран међу гласачима“, наводи Пикети.

На коментар новинара „Шпигла“ да су у Европи евроскептичне партије све популарније, економиста је рекао: „Ма шта мислили о изборној победи Сиризе, она може да служи као шок терапија за оне на власти у Европи, јер ће схватити да оно што раде није добро и да морају да промене приступ“.

Ипак, по његовом мишљењу, левичарске странке попут Сиризе или шпанског Подемоса нису ни изблиза толико опасне као екстремно десничарске партије.

„Национални фронт је у Француској популарнији него икад, а опасно је да странке на власти подстичу популарност националиста, као што је неодговорно да константно критикују ‘лење’ Грке или Португалце“, закључио је Пикети.

www.pressonline.rs/info/biznis/356027/stvaranjem-evrozone-stvorili-smo-cudoviste.html

1 глас