Ј. ЛЕМАЈИЋ

САМОХРАНИ отац Адуш Авдо из Суботице, чија је ћерка Ангуљ (11) рођена са Дауновим синдромом и срчаном маном, приморан је да већ пет година доказује ћеркину болест да би остварио право на увећану накнаду за негу и помоћ. 

voj para pregled_620x0

Пожртвовани отац без ичије помоћи брине о прелепој девојчици и прима основну накнаду за туђу негу и помоћ од око 9.000 динара. Налази лекара Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, да дете до четврте године није причало, а доскоро није могло да контролише физиолошке потребе, да јој је једна нога краћа, да има епилепсију и проблеме са штитастом жлездом и кичмом, очигледно нису довољни државним институцијама, здравственим комисијама и Покрајинском секретаријату за здравство да одобре увећану помоћ.

- С Косова смо избегли 1999. године, и када смо се 2011. године доселили у Суботицу, урадили смо све прегледе и поднели захтев који је одбијен, уз образложење да Ангуљ нема телесна оштећења по важећем правилнику – прича отац. – После друге молбе, одговорили су да се њено стање није погоршало и да не постоје оштећења. Жалио сам се надлежном Покрајинском секретаријату, али и поред потврде генетичарке да Ангуљ има Даунов синдром и графикона са 47 хромозома, наше жалбе су одбијене. Ангуљ, срећом, заиста не изгледа као друга деца са Дауновим синдромом, али има све остало што ова болест носи.

Захтев је Авдо поднео и 2014. године, али су опет одбијени јер је констатовано телесно оштећење девојчице од 70 одсто, што је не граници минималне, и опет недовољно за увећану помоћ. Зато је отац пресавио табак и поднео жалбу и тужбу Управном суду.

МАГНЕТНА РЕЗОНАНЦА
НА последњем прегледу у Новом Саду речено им је да због мрље на мозгу дете мора на преглед магнетном резонанцом.- Немам новца да је одведем код приватаника, већ данима безуспешно покушавам да телефоном закажем резонанцу у Сремској Каменици, јер су у другим болницама толике гужве да на ред можемо да дођемо тек за неколико месеци. Ангуљ улази у пубертет и све се у организму убрзано дешава, па је то предуг период за чекање – објашњава нам Авдо.

- Сва деца оболела од Дауновог синдрома примају увећану накнаду за негу и помоћ, јер се ова болест сматра сто одсто телесним оштећењем, које настаје рађањем – предочава Авдо, не кријући огорчење на цео систем. – Не знам да ли се ово дешава зато што смо Роми, или зато што неко греши, али не могу да допустим да је само мом детету ускраћено оно што му законом припада.

Док води лавовску борбу да докаже ћеркину болест, Авдо се исто тако снажно бори и да њих двоје преживе. Откако их је пре четири године напустила мајка детета, брине о својој мезимици с пуно стрпљења, пажње и љубави. И више него скромно домаћинство води тако уредно да би многе домаћице поцрвенеле од стида.

Због болести, која захтева сталан надзор, отац не може да има сталан посао, те је упућен на сезонске радове – сакупља секундарне сировине и шта год може, и то у периоду док је дете на часовима у специјалној школи „Жарко Зрењанин“.

Ипак, социјална помоћ и оно мало што он заради није увек довољно да подмире све одласке на прегледе у Нови Сад, многобројне анализе…

- Како нам је, само ми знамо. Често буде тешко. И претешко… – наставља храбри отац, покушавајући да задржи сузу, ону мушку… најтежу… – Најлакше је одрећи се свог детета и сместити га у „Колевку“, али ја то не могу и нећу, и зато морам да се борим.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:605650-%D0%A1%D1%83%D0%B1%D0%BE%D1%82%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%9F%D0%B0%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0-%D0%BD%D0%B8-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%BB%D0%B5%D0%B4%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B5

Прочитај без интернета:
2 гласa