Београд – Предлог закона о изменама и допунама Закона о подстицајима у пољопривреди донео је главобоље земљорадницима.

Уместо да за биљну производњу добију загарантованих 6.000 динара по хектару, плус 3.000 за гориво и исто толико за ђубриво, уколико овај предлог Министарства пољопривреде прође скупштинске клупе произвођачима ће бити гарантоване субвенције до 6.000 динара. Као и до три хиљаде динара за гориво и ђубриво.

Уколико број хектара пребаци квоту за подстицаје, онда ће пољопривредници добити још мање износе, јер се укупан буџет за субвенције дели са бројем хектара, па ако разлика буде мања од очекиване, може се десити да аграр добије само од две до три хиљаде динара за земљу и по неколико стотина динара за ђубриво и гориво.

Проблем је и премија за млеко, која ће се плаћати до седам динара, а не читавих седам као досад. Уводи се и контрола квалитета, па се може очекивати да ће произвођачи да остваре много мање приходе од уобичајених, јер чак 50 одсто млека у Србији није високог квалитета, што аутоматски значи мање подстицаје. Да ствар буде апсурдна, сведочи и чињеница да Србија нема оспособљену Националну референтну лабораторију, која би то контролисала.

Предлог измене закона, који је у процедуру ушао у строгој тајности, данас ће бити једна од тачака дневног реда седнице Скупштине Србије. Очекује се да ће бити усвојен у наредних седам дана.

Судећи према овогодишњем броју пријављених произвођача и лоше срачунатом буџету, због којег је око 200.000 газдинстава остало без подстицаја за ову годину, пољопривредници ће у 2016. добити још мање новца.

Водећа удружења пољопривредника и млекара у Србији јуче нису ништа знала о овом предлогу и готово да су била шокирана одлукама „иза затворених врата“.

„Чули смо да је у суботу била одржана хитна седница у Влади и да је то урађено због ММФ-а, који тражи да се не пробија буџет“, рекао нам је Љубиша Јовановић, председник Удружења произвођача млека.

„Подзаконским актима биће регулисано које млеко је у питању и да ли се ради диференцијација по квалитету. Не знамо да ли ће најлошије млеко бити субвенционисано или неће, како се не би направио нагли прелаз“.

Према речима Марјана Ристичевића, председника скупштинског Одбора за пољопривреду, субвенције за биљну производњу биће исплаћене следеће године пре сетве.

„Подстицаји ће бити дати пре пролећне сетве, што значи да нећемо чекати као сад“, истиче Ристичевић. „Сиротињски буџет биће равномерно распоређен, на основу броја хектaра. Премије за млеко су мале и тражићу да буду седам динара. Пробаћемо да извучемо још пара“.

Да је изненађен одлуком државе, потврдио нам је и Мирослав Киш, председник Асоцијације пољопривредника Војводине. Како каже, то све говори о онима који треба да планирају стрaтегију и развој пољопривреде.

„Још нису исплатили ни оно што треба, па се сналазимо како знамо и умемо“, истиче Киш. „Немамо упориште у нашим институцијама и у Влади. Никоме није битно да пољопривреда треба да се развија. Субвенције су и тако сведене на социјалну категорију“.

Ни Асоцијација произвођача млека Војводине није знала за ове „ситне“ измене у закону.

„Тражићемо хитну смену министарке пољопривреде, њених секретара и помоћника који су смислили ове измене“, каже Сања Бугарски, председник Асоцијације. „Толико су уназадили пољопривреду и сточарство да је то страшно. Повећали су нам трошкове, смањили субвенције… У Управи за ветерину лажу народ и премијера да је повећан сточни фонд“.

Како су нам рекли у Савезу произвођача агропривреде Србије, измене закона нису добре за пољопривреднике.

„Знамо да је то решавање нечијих овогодишњих, несразмерних, издвајања за пољопривреду, али је погубно за људе који се овим баве“, каже Зоран Милићевић, председник Савеза.

„Министарство треба да провери ко све и како добија субвенције, нарочито у Војводини. Али они су ударили по свим пољопривредницима, и који су криви и који нису“.

Предлог закона о измена и допунама Закона о подстицајима који је Влада усвојила и упутила у скупштинску процедуру има циљ да, због мера штедње које су неминовне на свим нивоима, обезбеди равномерну и праведну расподелу средстава, кажу, за „Новости“, у Министарству пољопривреде.

„То је једини начин да се обезбеде предуслови за развој аграра. Када је реч о млеку, износ премија за квалитетно млеко остаје седам динара. Када почне с радом Национална лабораторија за млеко, плаћање ће се вршити по квалитету“.

Гламочић: Сточари угрожени

Закон је Министарство пољопривреде пустило у последњем моменту. Постојао је предлог да се направи модел којим би субвенције биле добијене раније, а не у мају, као досад.

На заседању Владе усвојено је да се новац добије пре пролећне сетве. Овако постојеће измене закона коментарише Драган Гламочић, саветник премијера Србије.

„Због преговора са ММФ-ом тражи се сигурност да се не пробије буџет „, каже Гламочић. „Закључно са 31. децембром, имаћемо тачан број пријављених хектара. Када се буде формирала кровна уредба у јануару, добићемо модел који ће бити коректан за све“.

Када је реч о смањењу премија за млеко, Гламочић сматра да то није добро решење.

„Мислим да то није паметно, јер су сточари, иначе, угрожена категорија“, прича Гламочић. „Не треба цена да се спушта са седам динара, али о томе ће бити и расправа у Скупштини“.

Дуг у три рате

Према речима Гламочића, пољопривредници ће овогодишње субвенције, које нису добили због лошег прорачуна запослених у Министарству пољопривреде, добити у три рате, у оквиру Закона о јавном дугу. „Први део ће добити крајем јануара, а потом у фебруару и на крају марта“, каже Гламочић.

Ј. Субин / Новости

извор: www.vaseljenska.com/ekonomija/subvencije-agraru-manje-nego-ove-godine/

0 гласовa