Пише: Јевгениј САТАНОВСКИЈ

         У ПОЗАДИНИ догађаја у Ираку – где се води офанзива антиџихадистичких снага на положаје Исламске државе (ИД), и у Сирији – где су напади турске авијације на положаје Курда фактички спасили од пада престоницу ИД – град Раку, као и Ердогановог покушаја да на сиријској територији формира тампон зону за припрему офанзиве на Алепо и Дамаск – пажња стручњака је фокусирана на војна жаришта изван Арабијског полуострва.

Међутим, рат, који у Јемену води Саудијска Арабија уз подршку армије Уједињених Арапских Емирата и јединица председника Хадија (кога арапски монарси признају за легитимног јеменског председника), заслужује ништа мање пажње.

Ако у унутрашњим сукобима у Сирији, Авганистану, Либији и другим земљама Блиског и Средњег истока Саудијска Арабија учествује „преко повереника“, односно преко контролисаних и подржаваних исламских милитантних група, онда у грађанском рату у Јемену саудијске снаге учествују директно. Очигледно је да Ријад дешавања у тој земљи доживљава много акутније, него у свим осталим деловима арапског света.

Саудијској Арабији су дешавања у Јемену претила катастрофом. Због тога је краљевство ушло у скупу авантуру бомбардовања јеменске територије.

Пропагирана антихутитска коалиција се показала фантомском, јер земље које су пристале да јој се придруже, никакве стварне акције, осим чисто симболичних гестова у знак подршке Саудијцима, нису хтеле да покрену.

Авијација формирана од стране заливских монархија избомбардовала је Јемен, уништила његову инфраструктуру која се нашла у домету ваздушних напада, убила неколико хиљада цивила, али све је ипак финансирала Саудијска Арабија, а резултати су били више него сумњиви.

Изгубивши Аден, Хути и јединице бившег председника Салеха, покушавајући да га поврате преко утицаја у свом клану, направили су озбиљне претензије за учешће у власти у Јемену, делујући на јужним територијама, традиционално непријатељски настројеним према северним племенима и склоним сепаратизаму.

Да ли ће експедициони саудијско-емиратски корпус, одреди лојални председнику Хадију, и јеменски плаћеници, које саудијски медији називају „добровољцима“ после освајања Адена, остварити успех у борби против њихових зеидских непријатеља – велико је питање.

Треба рачунати и на чињеницу да је број активних играча у Јемену значајно већи од традиционално у медијима спомињаних Хута, Салеха, Хадија и Саудијске Арабије и њених другова.

Јужнојеменски устаници уз подршку „арабијске коалиције“ покушавају да задрже офанзивну иницијативу напредујући у више праваца – северно и северозападно од Адена. Између осталог, они су успели да заузму град Занџибар, који се сматра капијом покрајине Абјан.

Смисао овог маневра је да приволе локалне устанике да им се придруже у походу на север. Ове одреде предводи ветеран Авганистана и лични пријатељ Осаме бин Ладена Тарик ал-Фадли, са којим Обавештајна служба Саудијске Арабије константно координира.

До сада се ал-Фадли држао неутрално, без уплитања у ситуацију. При чему, он као директан наследник династије владара Абјана тешко да је вољан да дели власт са било ким другим. Што се тиче Хута, њихових јединица на територији провинције није ни било. Дакле, када слушамо о „ослобођењу Абјана“ – треба имати на уму да га нико није ни окупирао.

Ова провинција ће се услед акција Саудијске Арабије ускоро вероватно претворити у селафијску енклаву, као што се то раније десило са Хадрамаутом, где су се присталице Ал-Каиде Арабијског полуострва преместиле на легалне положаје власти. Удари америчких беспилотних летилица у овом случају неће поправити ситуацију.

Претходне нападе на исламисте су изводиле копнене оперативне јединице Куат ал-Хаса, које су Американци специјално за ту сврху припремали у време председника Салеха. Сада се оне боре против снага лојалних актуелном председнику Хадију.

Овај вакуум власт активно су попунили радикални исламисти, који нису увек били идеолошки блиски Муслиманској браћи, којој је гравитирала сада ослабљена партија Ислах, јер су углавном били настројени селафијско-џихадистички. Данас, следбеници овог покрета – ослоњени на локалне племенске кланове и племена – контролишу Хадрамаут, широки коридор од града Ал-Шихри на обали Индијског океана до саудијске границе и провинција Абјан и Мариб.

После повлачења зејдита са југа, трупе Ал-Каиде Арапског полуострва су преузеле контролу над три града у близини Адена. Порази зејдита аутоматски доводе до јачања исламистичког сегмента у земљи, што веома забрињава Американаце, који су у више наврата покретали ово питање како у разговорима са Саудијцима, тако и у периоду тајних консултација са делегацијом Хусита у Јордану крајем јула.

Ситуација је разочаравајућа за америчке интересе на Арабијском полуострву, јер значи потпуни неуспех америчке борбе против селафајског утицаја у региону.

За сада објављени успеси у офанзиви у овом или оном правцу значе само да локална племена преузмимају контролу над областима свог традиционалног обитавања изван чијих граница не излазе.

Других снага, осим Јеменаца врбованих „за Хадија“ и њихове војне технике, „арабијска коалиција“ нема.

Зато се Јемен претвара у „крпљено ћебе који се састоји од области које су под контролом или Хута, или снага, за које се тешко може рећи да су вертикално интегрисане у јединствену војску са јединственом командом.

Тим пре јер је њихово потчињавање председнику Хадију врло спорно – њега на југу с правом сматрају човеком који је 90-их по Салеховм налогу угушио покрете локалних сепаратиста.

С обзиром да су Хути приморани да држи велике снаге на граници у Сааду – за случај почетка интервенције саудијске војске са севера – заузимање Сане би омогућило „арабијској коалицији“ не само важну победу са становишта пропагандног ефекта, већ и блокирање пута кријумчарења Хутима горива из других делова земље. Осим тога, заузимање јеменске престонице значило би жестоко сужавање простора за евентуално бекство зеидоваца и њихових лидера.

У том смислу, неки стручњаци истичу да се од Хута може очекивати неки изненађујући потез, као што је интензивирање борбених дејстава директно на саудијској територији у Наџрану. Јер управо тамо је био оборен хеликоптер саудијске војске. Ту је нападнута и селафитска џамија у граду Абха у провинцији Аси, која се налази у непосредној близини јеменске границе. Напад је изведен на војне специјалаце који су се молили у џамији: убијено је 13 војника, а још 10 људи је рањено.

Одговорност за овај терористички напад у џамији у Абхи традиционално су преузеле присталице ИД, али експерти сумњају у ово, повезујући напад са акцијама специјалних јединица снага лојалних бившем председнику Салеху, тим пре јер милитанти ИД никада до сада нису нападали на територији Саудијске Арабије на сунитске џамије.

Стручњаци још увек не могу ништа да кажу о присталицама ИД у Јемену и Саудијској Арабији.

Саудијско становништво сипматише борбу ове организације против шиита, али од подржавања рата против неверника у суседним земљама до организације рата на својој територији је прилично далек пут.

Зна се да је саудијска авијација у последњих неколико месеци бомбардовала све мостове у Таизу и Лахџи, како би спречила снабдевање Хута и долазак појачања пред Аден. То је успело, али сада то представља проблем за напредовање арабијских коалиционих снага.

Саудијци јавно најављују наставак офанзиве, упркос очеквиваним тешким губицима.

Операције би им олакшао споразум о сарадњи и подршци са локалним племенима у Таизу. Али, пребацивање тешке технике и појачања за њих је и даље најреалније преко Адена.

 

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/sudbinu-arapskog-sveta-moze-odluciti-rat-u-jemenu

0 гласовa