Судије и тужиоци богате ратне прошлости 27.11.2016 10:39 | РТРС

Бањалука – Осим што се Суд БиХ, под 12-огодишњим руководством одлазеће предсједнице Медџиде Кресо опасно приближио амбису једнонационалне – бошњачке правосудне институције у мултиетничкој БиХ, свих претходних година био је и остао нетакнуто уточиште судија сумњиве ратне прошлости. И фризиране садашњости.

Слика је слична и у Тужилаштву БиХ. И тамо сједе и оптужнице, али не на своје име, исписују тужиоци који би итекако имали шта да кажу о мучењима и ликвидацијама, у градовима Федерације БиХ у којима су рат провели. Најмање 20 активних судија и тужилаца и у рату су оптужнице или пресуде Србима кројили, или их као полицајци, у логоре одводили. Двије деценије касније, поново кроје судбину Срба.

Под тоге, судијске и тужилачке, скрили су властиту „живописну“ ратну биографију, исписану у Сарајеву, Зеници, Коњицу, Тузли, Бихаћу…све још некажњеним, српским стратиштима. Јавности предочили тек штуре, филтриране чињенице. Када је прије пет година Миралем Мацић обећао како ће објелоданити имена активних судија и тужилаца који су у ратном Коњицу пресуђивали Србима, правосудним комплексом завладао је тајац. Коју седмицу касније, под сумњивим околностима, Мацић је преминуо. Његова заоставштина – ратни дневник, склоњен је. У њему име Мире Смајловић, Медџидине дугогодишње блиске сараднице и све извјесније насљеднице на функцији предсједника Суда БиХ. У рату је пресуђивала у суду у Коњицу. Заједно са тадашњим и садашњим колегом судијом Сенадином Бегташевићем, тужиоцем Џевадом Муратбеговићем који је у ратном Коњицу био окружни војни тужилац. И Мунибом Халиловићем доскорашњим тужиоцем бх. тужилаштва, а сада перјаницом федералног тужилаштва.

Адвокат Душко Томић наводи да ће случају Етхема Жилића, команданта Мусале, изнијети податке и тужилаца и судија који су били дубоко инволвирани у догађања у Коњицу.

Завјет шутње се већ одавно увукао у сарајевски правосудни комплекс по чијем двориштусе и даље трага за српским костима. У рату логор у којем је уморено више од 70 Срба. Или војни затвор, како то „сарајевски господари“ воле да кажу. И тада и сада пресуђивали су исти – судије Даворин Јукић, Шабан Максумић, Мирсад Стрика…и по свему судећи, оптуживали исти! У ратној биографији тужиоца Ибре Булића који свих постратних година Србима шаблонски пише оптужнице за Сребреницу, „службовање“ у Сарајеву не постоји! Али, свједоци постоје!

Милан Мандић, предсједник Савеза удружења несталих лица Сарајевско-романијске регије, каже да је Ибро Булић осудио његову мајку која је касније преминула, на двије године робије да је била снајпериста у Сарајеву иако је била неписмена. Мандић наводи да је његова мајка тада имала 67 година, а на суду су је називали „четникушом“ и да је „окотила пуно четника“.

И Бранислав Дукић, предсједник Удружења логораша Републике Српске, био је логораш у затвору „Виктор Бубањ“. Непостојећу кривицу доказивао му је актуелни тужилац Мирослав Марковић. И колонија ратних зеничких судија и тужилаца је бројна. Реџиб Бегић, Ремзија Смаилагић, Сеид Марушић….Последњи је почетак рата дочекао као полицајац. Према свједочењима зеничких Срба, тада их је незаконито хапсио. Од 1994. године им пресуђивао. На дугачком списку ратних муслиманских перјаница, а послијератних ветерана у правосуђу, Мирза Јусуфовић и Изо Танкић из Тузле, Хилмо Вучинић из Горажда у којем је ликвидирано више од 400 Срба. Некима од њих попут браће Делић из Црквина пресуђивао је гораждански војни суд, у којем је Вучинић службовао. Пет Делића заувијек је остало на мртвој стражи плаховите Дрине.

– Недопустиво је да такве судије које су за вријеме рата вршиле, такорећи геноцид над Србима, данас поново држе њихову судбину у својим рукама – истакао је Дукић.

Посмртни остаци Делића још нису пронађени. Овај предмет је пред правосуђем БиХ већ деценију, а оптужница нема. Баш као што их нема ни за злочине над Србима у Сарајеву, Зеници, Коњицу….У бх. правосуђу које је још од оснивања на правду и правичност имуно, тешко је очекивати да прозвани сами, јавно и јасно кажу све тајне испод тога скривене. И у фризираним биографијама неуписане.

Ружица Јукић, потпредсједница Високог судског и тужилашког савјета, каже да би „неке ствари требало провјерити, да ли се неко налазио на одређеном мјесту у одређено вријеме“.

И загребати дубље испод улаштене судијско-тужилачке тоге, не само у овом правосудном комплексу. Али, за то је већ потребно независно и непристрасно правосуђе, које ни жртве ни злочинце неће дијелити по националној основи! И које неће судити према сарајевском политичком тестаменту!

www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Sudije-i-tuzioci-bogate-ratne-proslosti/223445.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa