У Суду БиХ данас ће бити настављено суђење Азри Башић за убиство и злостављање заробљених српских цивила у Дому ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље 1992. године.
Азра Башић - Фото: СРНА

Азра Башић Фото: СРНА

На рочишту одржаном 12. маја, свједок Тужилаштва БиХ Загорка Кузмановић рекла је да јој је супруг Миле, који је био заробљен у Дому ЈНА у Дервенти 24. априла 1992. године, испричао да је Азра Башић малим ножем пресјекла гркљан Благоју Ђурашу.

Кузмановићева је пред Судом БиХ рекла да је током заробљеништва њен супруг највише страховао од Башићеве, те објаснила да се са супругом видјела три мјесеца након заробљавања, када јој је испричао шта се дешавало са српским цивилима из насеља Чардак у Дому ЈНА у Дервенти.

„Када сам га видјела, на глави је имао 28 повреда од ножа, одсјечен дио уха, одсјечене прсте на ногама. Највећи страх претрпио је од Азре која га је ударила у полне органе и хтјела да га осунети. У том моменту неко је повикао `војвода` и она је отишла до Ђураша. Супруг ми је рекао да га је Азра убила малим ножем, да му је пресјекла гркљан“, испричала је Кузмановићева.

Она је потврдила да је 25. априла 1992. године, након заробљавања у насељу Чардак, са неколико жена затворена у поткровље једне куће у селу Поље, гдје су биле психички малтретиране. Сутрадан су одведене у Дом ЈНА у Дервенти гдје је у једној просторији видјела мјештане свог села, а иза паравана „никакве жене“, које су на смјену чувала два стражара.

Кузмановићева је, између осталог, рекла да је видјела Башићеву крвавих руку, додајући да се „каубојски“ понашала.

Свједок Тужилаштва Мирко Ножица, бивши предсједник Општинског одбора СДП-а у Дервенти, испричао је да је у Дервенти почетком априла 1992. године владао хаос, да су Срби из града отишли у села на српску територију, а Хрвати и муслимани остали у граду.

„Ја сам остао у својој кући до 4. маја, када сам одведен у Дом ЈНА, а одатле у логор Рабић. Једини разлог што сам затворен био је што сам Србин. Заробио ме комшија, војни полицајац Јасмин, који је са припадницима Ријечке бригаде патролирао и пљачкао српске куће у граду. Из њихових разговора сам закључио да су се сви плашили Азре Башић, једине жене која се тада појавила“, испричао је Ножица.

Оптужену Башићеву свједок је упознао прије заробљавања, када је она дошла до куће Луке Голуба код којег је био. Рекао је да је изгледала као „нормална жена, а не чудовиште како су је описивали војници“.

„Лука и ја смо пили кафу, а када је дошла и њу смо понудили, што је прихватила. Тада јој је пришао Лукин пас и почео да њуши њене панталоне на којима је било трагова осушене крви. `Њуши, њуши, то је крв четничког војводе, њега сам јуче заклала`, рекла је тада Азра, а ја сам стекао утисак да се тиме поноси“, испричао је Ножица.

Он је додао да је касније у логору сазнао да је заклала његовог кума Благоју Ђураша, са којим је некада и радио.

Бивши љекар у Дому здравља у Дервенти Мирко Шаран рекао је да је након заробљавања 27. априла 1992. године одведен у Дом ЈНА, гдје је у малој просторији са огледалима, упрсканој крвљу видио полуголе искасапљене и измасакриране људе које је кроз полумрак прегазио.

Он је рекао да су му испричали како је Азра из Ријеке на свиреп начин убила Благоју Ђураша и како је тукла и малтретирала остале заробљенике.

Азра Башић је оптужена да је као припадник ХВО-а од 26. априла до почетка маја 1992. године у просторијама Дома ЈНА у Дервенти и на подручју села Поље учествовала у убиству, мучењу и наношењу великих патњи и повреда српским заробљеницима.

Извор: Срна

www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=254709

0 гласовa