Београд – Муке српских пољопривредника не престају. Суша је донела катастрофу међу плодне оранице, а кукуруз је ове године – десеткован. У поједине њиве ратари неће ни заћи, а стручњаци упозоравају да је, према тренутним проценама, штета на кукурузу већа од 40 одсто. Ништа боље није ни са сојом, која још теже подноси жегу. Процењује се да је штета достигла 525 милиона евра.

 „Што се тиче кукуруза, њему висока температура одговара, а долази и до убрзаног зрења, што ће се додатно штетно одразити на приносе и квалитет“,  каже Вукосав Саковић, председник Удружења „Жито Србије“.

„Уколико гледамо светске оквире, Србија је што се тиче кукуруза доживела катастрофу, суша је делимично умањила род у Хрватској, а нешто мало у Мађарској и Румунији. Као земља смо најгоре прошли. Нису, међутим, ни сви региони у Србији исти, па су неки мање, а неки више угрожени. Тако је западна Бачка солидна, јер су добили више кише него остали региони, средњи Банат је највише угрожен, близу катастрофе. Када причамо о произвођачима, има њива где комбајни неће ни ући и за њих је то тотална штета, а биће и оних који ће успети да покрију трошкове производње, али је сигурно да ће бити у дуговима.“

Према Саковићевим речима, род кукуруза ће ове године бити мањи за 3,5 милиона тона у односу на прошлу годину, а то је изгубљених око 525 милиона евра, код пољопривредника и у државној каси.

„Део прошлогодишњег рода кукуруза је остао, па ће бити нешто и за извоз „, истиче Саковић.

„Али свакако да није исто да ли ћемо извести 3,5 милиона тона или милион тона. И соја лоше подноси ову врелину, чак горе и од кукуруза. С друге стране површине под сојом повећане су за 30 одсто, па ће то делимично надоместити ову штету. И соје ће бити мање за 40 досто. Код сунцокрета се очекује умањење рода за око 10 одсто, али због повећаних површина за око 20 одсто, биће подмирене потребе уљара и извозника. Ипак, код пољопривредника ће слабије родити, и ништа не умањује њихово незадовољство. Суша нас је изненадила, без обзира на то што је ово осма у последњих 18 година. Кукуруз се у Србији толико сеје, као да ће свака година бити идеална. Једноставно, агротехнику треба прилагодити условима и клими а не да се очекују најбољи услови.“

А добра киша, ако падне у следећих десетак дана, слажу се стручњаци и ратари, делимично ће спасти сунцокрет и соју, који се ове године гаје на 220.000, односно на 200.000 хектара. Ако изостане, приноси ових биљака биће знатно мањи, управо због тога што су ове наше најзаступљеније индустријске биљке тренутно у процесу наливања зрна, односно, како кажу упућени, правог формирања рода.

Киши се надају и Ружа и Гена Николић, пољопривредници из Мошорина, који ове године под сунцокретом имају педесетак хектара, а под сојом неких десетак хектара.

„Никако да нам падне добра киша, па да сунцокрет и соја лепо налију зрно“,  прича Ружа Николић.

„Имали смо, пре неки дан, кишу, порадовали се, али пала су само два литра, да покупе прашину. Имали смо кише у пролеће, па ни соја ни сунцокрет нису формирали дубок коренов систем, па сада, да би налили зрно, црпе влагу из листа.“

Решење – култувирање

Соја је, како указује др Јегор Миладиновић, стручњак за ову биљку са новосадског Института за ратарство и повртарство, такође тешко поднела сушни период.

„Мора се имати у виду да је соја окопавина и да „воли“ међуредно култивирање“,  истиче Миладиновић.

„Ко је то урадио, два пута, пре него што је соја сколопила склоп, сигурно може рачунати на бољи принос. Истина, мора се напоменути да принос у целој Србији, сигурно, нема шансе да достигне лањских, рекордних 3,45 тона по хектару.“

Ј. Субин / Н. Суботић / Новости

 

www.srbijadanas.net/susa-sa-nasih-njiva-obrala-letinu-vrednu-525-miliona-evra/

1 глас