Рекордер Тихомир Бојанић из Чалме спреман за извоз на велико тржиште. Капацитет сушара 400 тона, Сремац може да обезбеди половину сировине

  Са пет машина за цеђење досад производио само кувани парадајз

СРЕМСКИ рекордер у производњи парадајза Тихомир Бојанић из Чалме, код Сремске Митровице, прошле године имао је највећу производњу овог рајског воћа, 60 тона по хектару. Од ове године фрушкогорски парадајз могао би да се нађе и на великом руском тржишту, и то као сушени, који би био шанса и за остале сремске произвођаче ове намирнице.

 

Чалманац Бојанић и његова породица већ готово три деценије производе парадајз. У почетку, како каже, све је кренуло аматерски, из знатижеље, али су године у којима је парадајз постао исплативији од стоке и ратарске производње, учиниле своје.

– Половином осамдесетих у селу доста се садио парадајз, тако сам и ја почео, са једним хектаром, аматерски, да видим како иде… Производња је кренула добро, па смо почели да уводимо нове, праве сорте, одабране, холандске, јапанске и друге, којих овде нема, или су мало заступљене – каже овај домаћин, који сваке године уводи нешто ново и унапређује производњу. Поред продаје парадајза у свежем стању, Тихомир продаје и кувани, којим једва може да подмири муштерије.

– Трудим се да улажем и у технологију, тако да имам пет одличних машина за цеђење, посао сам са Митровице и Срема проширио на Београд, Земун, Нови Сад и даље… Већином ми купци узимају између 20-50 литара куваног парадајза, и колико скувам, толико продам. Прошле године сам засадио парадајз на четири јутра, а ове ћу на шест. Од једног јутра парадајза зарадим колико неко на 10 јутара кукуруза или пшенице. Мени је исплативије – сматра Бојанић.

Наш домаћин очекује да ће од ове године почети и производњу сушеног парадајза, и то захваљујући једној групи пријатеља из Новог Сада који поседују сушаре. Са сушеним парадајзом, за којег тврди да готово ни у чему не заостаје за свежим, Бојанић се први пут сусрео пре неколико година у Холандији, где се упознао са тамошњом производњом и прерадом ове биљке.

– Имају сјајне сорте и производе одличног квалитета. Најчешће раде органски, што је за нас и даље „немогућа мисија“. У овом заједничком послу са колегама из Новог Сада, ја бих испоручивао сировину, а они би га обрађивали, прерађивали, паковали и продавали. Капацитет свих њихових сушара је 400 тона, а ја сам могу да произведем до 200 тона парадајза, али ћу покушати да аткивирам и друге произвођаче да сарађују. Сушени парадајз је шанса не само за мене него и за друге Чалманце и Фрушкогорце, узгајиваче овог воћа, јер простора за укључивање других има сасвим довољно – наглашава овај вредни домаћин.

ОД МАЈА ДО ОКТОБРА

СЕМЕ је Бојанић већ купио, а од половине априла почеће расађивање раног парадајза. Први род очекује већ у мају, а завршетак бербе у октобру, са првим мразем. Пуних шест месеци код Тихомира је запослено до 12 радника.

ДЕЛИКАТЕС

ПАРДАЈЗ је са кулинарске стране гледано, поврће, али званично спада у воће. Плодови биљке, која потиче из Јужне Америке, најчешће се служе као салата, или се користе у кувању, а не као десерт, што је случај са већином воћа. У исхрани се употребљава свеж, конзервиран као сок, као прелив (кечап), као зачин, а у новије време и сушен, што се сматра деликатесом.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0.489.html:644829-%D0%A1%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B7-%D0%B7%D0%B0-%D0%A0%D1%83%D1%81%D0%B5

1 глас