Симболичним сусретом у међуграничној зони код Ердута, на средини моста на Дунаву, Александар Вучић и Колинда Грабар-Китаровић започели су јуче за једне – историјски састанак, за друге – маркетиншки потез намијењен домаћој јавности и захтјевном Бриселу.

Колинда Грабар-Китаровић и Александар Вучић приликом сусрета

Цијели програм сусрета, осмишљен тако да мандатар за састав нове српске владе и предсједница Хрватске буду један дио дана у Хрватској, а други у Србији, указује на то колико се водило рачуна о јавности у обје земље, како се ниједној страни не би дала нека формална предност. И заједничка Декларација о унапређењу односа и решавању отворених питања Србије и Хрватске, коју су Вучић и Грабар-Китаровић потписали као кључни резултат јучерашњег сусрета, не представља новину.

У декларацији се обје стране позивају на споразуме Загреба и Београда од прије десетак и више година! За директора Центра за регионализам Александра Попова сусрет и поменута декларација личе на политички маркетинг обје стране пред Самит ЕУ о Западном Балкану 4. јула у Паризу.

„То је покушај Београда и Загреба да покажу како и они нешто раде на унапређењу међусобних односа, јер у односу на прошлогодишњи самит у Бечу, када се од наших земаља очекивало да крену у решавање отворених питања и изградњу заједничких инфраструктурних пројеката, ништа се није реализовало. Чак, штавише, направљени су кораци уназад, сетимо се само тзв. царинског рата између Хрватске и Србије“ – коментарише за „Вести“ Попов.

Бивша хрватска премијерка Јадранка Косор сматра да је и тајминг необичан, јер се догађа у тренутку када је у Хрватској пала влада, а у Србији још није формирана нова.

„Састанак се одвија у тренутку кад Хрватска нема владу, кад у Сабору очекујемо драматичне тренутке јер нико не зна како ће се његов предсједник поставити у оваквој ситуацији“ – навела је она, констатујући да је уобичајено да се премијери састају с премијерима, а предсједници са предсједницима.

Управо то што је хрватска предсједница избјегла састанак са предсједником Србије Томиславом Николићем, такође пара слику о доброј и вољној акцији двије стране да се крене у отопљавање међусобних односа и решавање нагомиланих проблема.

У Хрватској, према писању тамошње штампе, Николић није пожељан саговорник, поготово након што је у Сарајеву изјавио да је залагање појединих српских политичара за границу Србије на потезу Карлобаг- Карловац-Вировитица легитиман политички програм. А и желе да имају саговорника који може и има политичку моћ да договорено спроведе, којег сада виде једино у Вучићу. Ипак, аналитичари сматрају да је и та форма и те какао дискутабилна, поготову што обје државе тренутно немају владу у пуном мандату.

„Правог ефекта нећемо имати ако и у Загребу и у Београду тренутно имамо владе у техничком мандату. Да би се нешто конкретно реализовало морамо да сачекамо да владе буду формиране“ – каже Александар Попов.

Колинда Грабар-Китаровић и Александар Вучић на потписивању декларације у Суботици
Колинда Грабар-Китаровић и Александар Вучић на потписивању декларације у Суботици

Шест тачака већ виђеног

Декларација о односима Србије и Хрватске има шест тачака. Прва се односи на унапређење заштите мањина и то на основу Споразума између Србије и Црне Горе и Хрватске о заштити права српске и црногорске мањине у Хрватској и хрватске мањине у Србији и Црној Гори из новембра 2004. Друга је одређивање граничне линије између Србије и Хрватске (код Дунава) на основу међународног права. Трећа се тиче примјене Споразума о сукцесији из 2001, четврта несталих особа, а последње двије говоре о томе да су обје државе свјесне актуелне мигрантске кризе и пријетње тероризма, као и да су спремне да учествују у развојним и прекограничним пројектима ЕУ.

„Помоћ“ Великог брата

Иако је хрватска предсједница изјавила да су обје стране иницирале и договарале сусрет без притисака или сугестија са стране, у то слабо ко вјерује.

„Можда се не може рећи да је постојао директни налог из иностранства, али су и једни и дуги добили пацке из Брисела. Хрватска због рехабилитације усташства и НДХ, а Вучић јер је дошао у сукоб са Бриселом и Вашингтоном због оптужби ко заправо стоји иза грађанских протеста у Србији“ – коментарише Александар Попов.

Хвалила Степинца и Томпсона

Уочи сусрета која су два кабинета договарала у тајности, оба функционера су дала изјаве за јавне сервисе – Вучић за хрватски, а Грабар-Китаровић за српски. И док је српски премијер поново говорио о томе да би се боље разумјели када би „Хрвати чешће улазили у српске, а Срби у хрватске ципеле“, хрватска предсједница није се одрекла ни озлоглашеног пјевача Томпсона који пјева србомрзачке пјесме и промовише усташтво, а и здушно је бранила канонизацију Алојзија Степинца. Она тврди да је хрватски кардинал у вријеме Другог свјетског рата спасавао Јевреје и Србе.

Миланковић за понос

Вучић је хрватској колегиници поклонио цвијеће, а двоје челника су потом у Даљу обишли родну кућу Милутина Миланковића и разговарали са српском мањином.

Грабар- Китаровић је навела да је Миланковић био велики научник српског поријекла, хрватске домовине, цијењен широм свијета.

„Хрватска је поносна на њега. Он може бити примјер и младим нараштајима, како својим научним радом, тако и животним путем“, написала је она у књизи утисака.

У Србији су потом посјетили Доњи Таванкут, мјеста на сјеверу Војводине гдје већински живе Хрвати. Дан је окончан у Суботици потписивањем декларације.

извор: http://www.princip.me/susret-vucica-i-grabar-kitarovic-prodaja-magle-na-dunavu/21/06/2016/

1 глас