У Бриселу ће сутра, после десет месеци застоја, бити настављен дијалог Београда и Приштине, а тимове ће, први пут, предводити председник Владе Србије Александар Вучић и косовски премијер Иса Мустафа, уз, такође први пут, посредовање шефице европске дипломатије Федерике Могерини.
До наставка дијалога долази у атмосфери погоршаних односа између две стране, до чега је довела одлука Мустафе да смени министра за повратак Александра Јаблановића, што је, према ставу Београда, учешће листе „Српска“ у тој влади учинило бесмисленим.

Београд је такође поручио да ће тај, једнострани, потез отежати наставак дијалога, те да ће останак листе „Српска“ у косовској влади, а самим тим и стабилност косовских инситуција, зависити од процене ситуације после бриселског састанка.

Последња рунда дијалога одржана је 31. марта прошле године, под покровитељством тадашње високе представнице ЕУ Кетрин Ештон, а до застоја је после тога дошло због институционалног вакуума у Приштини, услед застоја у формирању тамошње владе после покрајинских избора.

Портпаролка високе представнице ЕУ Маја Коцијанчич рекла је у петак да ће на дневном реду у понедељак бити утврђивање напретка у спровођењу Бриселског споразума и размена мишљења о будућим корацима у процесу нормализације.

Очекује се да ће на дневном реду разговора једна од главних тема бити правосуђе, као и формирање ЗСО, а Београд је најавио и покретање питања српске имовине на Косову и Метохији, укључујући „Трепчу“.

Српска страна такође ће, према Тањуговим информацијама, инсистирати на томе да Заједница српских општина буде једна од тема наставка дијалога.

Косовска министарка за дијалог са Београдом Едита Тахири најавила је да је Приштина заинтересована за разговор о позивном телефонском броју за Косово и формирању Основног суда на северу покрајине.

За време док дијалога није било, из Европске уније су стизала упозорења да се Бриселски споразум мора до краја спровести, како би Београд могао да даље да напредује на путу ка ЕУ, односно да отвори прва преговарачка поглавља.

Иако је Београд инсистирао да се дијалог настави, као и да се договорено реализује – пре свега формирање Заједнице српских општина, то није било могуће јер није имао адекватног партнера у Приштини, која је новог премијера добила тек у децембру прошле године, шест месеци након одржаних парламентарних избора.

Бриселски споразум постигнут је 19. априла 2013. године, а њиме је предвиђено успостављање Заједнице/асоцијације српских већинских општина.

Чланство је отворено и за друге општине уз сагласност чланица, а споразумом је предвиђено да ће Заједница имати оснивачки статут и да може бити укинута само одлуком општина које су у њеном саставу.

Правне гаранције ће бити одговарајући закони и Уставни закон (укључујући доношење одлука двотрећинском већином).

Структура ЗСО биће заснована на истим основама на којима почива Статут асоцијације косовских општина, односно имаће председника, потпредседника, скупштину и веће.

Општине чланице, у складу са Европском повељом о локалној самоуправи и косовским законима, имаће право да сарађују у спровођењу својих овлашћења колективно преко заједнице, а заједница ће имати пуни надзор у областима економског развоја, образовања, здравства, урбаног и руралног планирања.

Имаће и додатне надлежности, које на њу могу да пренесу централне власти у Приштини.

ЗСО ће имати предствничку улогу при централној власти, као и место у локалним, саветодавним телима у ту сврху.

Споразумом је такође предвиђено да ће постојати једна полицијска снага на Косову која ће се звати косовска полиција, док ће припадницима других безбедносних српских структура бити понуђено место у одговарајућим косовским структурама.

Четири општине са већинским српским становништвом на северу Косова према споразуму добијају регионалног команданта полиције, косовског Србина, што је реализовано.

Састав полиције на северу одражаваће етнички састав становништва ове четири општине.

Правосуђе ће бити интегрисано и радиће у оквирима правног система Косова.

Апелациони суд у Приштини ће формирати панел судија у коме ће већину чинити судије косовски Срби. Они ће бити надлежни за све општине са већинским српским становништвом.

Одељење апелационог суда, састављено од административног особља и судија, имаће стално седиште у северној Митровици (Окружни суд Митровица). Сваки панел овог одељења биће састављен већински од судија косовских Срба. У зависности од природе предмета судиће надлежне судије.

Спразум предвиђа општинске изборе на северу, што је реализовано, а такође је предвиђено да се у спровођењу договора мора поштовати принцип транспарентности финансирања.

Од страна се очекује да интензивирају разговоре о телекомуникацијама и енергетици и да их заврше до 15. јуна 2013, што није реализовано.

Једна од тачака предвиђа да две стране неће једну другу блокирати, нити подстицати друге да блокирају напредак неке од стране на њеном европском путу.

Једна од најспорнијих тема у дијалогу две стране је питање правосуђа.

На састанку 31. марта прошле године тадашњи вицепремијер Александар Вучић је рекао да је, у тешким условима, за Србију и срспки народ постигнут најбољи могући резултат кад је реч о питањима правосуђа на Косову и Метохији.

Разговори о правосуђу су тада практично приведени крају, а њихов коначни завршетак очекује се у наредној рунди дијалога, рекао је тада Вучић.

Према договору, председник суда у Митровици биће Србин, а и значајан број судија и тужилаца биће Срби, иако ће суд бити у две загрде и покривати седам општина.

„Изборили смо се за оно што су за нас биле кључне и најважније ствари, а имаћемо и заступљеност и у другим деловима КиМ који не припадају само северу КиМ. Имамо једнак број тужилаца, што је за нас од великог значаја“ рекао је тада Вучић.

Као позитивни кораци у примени споразума у ЕУ је оцењено одржавање локалних избора на Косову, интеграција полиције, постизање споразума о енергетици и интегрисаном управљању прелазима, слободи кретања.

Берлин инсистира на томе да прво поглавље које ће бити отворено у преговорима са Србијом буде поглавље 35, а како су преносили београдски медији, на списку захтева Берлина, када је реч о примени Бриселског споразума, су, између осталог, и доношење статута Заједнице српских опстина у складу с приштинским законима, учешће Косова у свим регионалним форумима, те прихватање пасоша Косова на граници са Србијом.

аутор: МИ
извор: Тањуг

www.novimagazin.rs/vesti/sutra-nastavak-dijaloga-beograda-i-pristine

0 гласовa