Лондон – Свету прети најмасовнији финансијски колапс икад, а повећање кризе у Еврозони смањује терен за маневре, каже економски коментатор Телеграфа Џереми Ворнер.

У коментару под насловом „Негативне каматне стопе воде свет на пут најмасовнијег слома у историји“, Ворнер указује да више од 30 одсто свих државних обвезница земаља Еврозоне има негативну каматну стопу, што износи око два билиона евра у хартијама од вредности.

Такво стање ствара додатни терет за макроекономску ситуацију и прети финансијској стабилности Еврозоне, упозорава он.

Од најаве програма квантитативног попуштања притиска Европске централне банке (ЕЦБ), пре четири месеца када су приноси на 10-годишње швајцарске обвезнице први пут у историји склизнули у негативну зону, покренула се лавина негативних каматних стопа широм европских тржишта државних обвезница.

У потрази за „сигурним уточиштем“, инвеститори су одлучили да преузму ризик и да плате владама за привилегију њиховог кредитирања.

„Ако посматрамо сваку државу посебно, статистика још више ужасава. Према подацима инвестиционе банке ‘Џефрис’, готово 70 одсто немачких облигација има негативни принос. У Француској је тај показатељ 50 одсто“, предочава Ворнер.

Он је навео пример Шпаније, која пре неколико година апсолутно није била у стању да отплаћује своје обавезе, а њен негативни показатељ је износио само 17 одсто.

С његове тачке гледишта, то се никада није десило у оваквој размери, али с повећањем кризе у Еврозони све је мањи простор за маневре, а могућност банкротства постаје све реалнија.

Оно због чега су негативне каматне стопе разлог за бригу јесте чињеница да је, по Ворнеровом мишљењу, обим раста светске тражње готово у потпуности условљен растућим нивоом дуга.

Јавни дуг је почео да расте када су компаније и домаћинства смањила своје задуживање. У погледу кредитне експанзије, тржишта у успону су једноставно заменила западне државе, пише Ворнер и додаје да је аларм који упозорава на финансијску кризу прошао готово нерегистовано.

Само комбиновани јавни јавни дуг земаља Групе 7 је порастао за скоро 40 процената на око 120 одсто њиховог БДП-а од почетка кризе, док је укупан дуг приватног нефинансијског сектора порастао за 30 одсто, што знатно надилази провредни раст.

Хватајући се у коштац с негативним привредним тенденцијама, водеће централне банке широм света су се једна за другом латиле праксе штампања новца.

Прво је то учинила америчка Управа федералних резерви, за њом Банка Енглеске и Централна банка Јапана, а сада и у ЕУ, наводи британски аналитичар и закључује да то може да пољуља макроекономску и финансијску стабилност света у целини.

Танјуг

www.vaseljenska.com/svet/svetu-se-sprema-megakatastrofa/

Прочитај без интернета:
5 гласовa