Када је немачка полиција 15. фебруара упала у станове четири турска имама у савезним државама Северна Рајна-Вестфалија и Рајна-Палатинат, због сумње да шпијунирају следбенике Фетулаха Гулена за турску Владу, мало ко је увидео да су ухапшени део исте верско-шпијунске мреже која се протеже од Балкана до Велике Британије.

У оквиру рада Европске истраживачке мреже (ЕИЦ) Њузвик Србија имао је увид у поверљиве извештаје турског Директората за верска питања (Дијанет) о активностима присталица како је називају „Терористичке организације Фетулах Гулен“ (ФЕТО) у иностранству, односно пре свега на територији Европе.

Шпијунирајте хришћане, шпијунирајте све

Део тих сазнања који се тиче шпијунских активности турских имама у Србији и Босни и Херцеговини представљен је на затвореним седницама Деветог Евроазијског исламског савета одржаног од 10. до 14. октобра прошле године у Истанбулу.

Наиме, како је отркивено у документу из 20. септембра 2016, Дијанет је тражио од својих представника у иностранству да „профилишу турске припаднике Гуленовог покрета“, као и да податке доставе до одржавања исламског савета.

Дијанет је своја сазнања представио и званичној турској Комисији за пуч, а међу земљама у којима су подаци сакупљани, нашле су се Србија (са Косовом), Босна и Херцеговина, Црна Гора и Македонија.

Осим ових земаља региона, на списку су: Абхазија, Немачка, Албанија, Аустралија, Азербејџан, Белоруси, Белгија, Бугарска, Данска, Естонија, Финска, Грузија, Холандија, Велика Британија, Швајцарска, Италија, Јапан, Казахстан, Кенија, Киргистан, Литванија, Монголија, Мауританија, Нигерија, Норвешка, Пољска, Румунија, Саудијска Арабија, Таџикистан, Танзанија, Туркменистан и Украјина.

Турска мрежа која урушава ЕУ

Подугачка листа од 38 земаља (из које су изузете државе у којима представници Дијанета нису успели да пронађу ништа о „гуленистима“, а таквих сигурно има) сведочи о забрињавајућој распрострањеност турских званичних али и паралелних структура по читавом Старом континенту и чак у Британији. Инструмент који представља Дијанет тренутно се првенствено користи као средство у обрачуну турског председника Реџепа Тајипа Ердогана са Фетулахом Гуленом, и свакако може да прерасте у нешто далеко опасније по безбедност ЕУ и земаља региона. Стање је нарочито алармантно ако се у виду има Ердоганова све оштрија реторика, као и контроверзне поруке упућене турским, или у случају Србије, муслиманским заједницама изван Турске.

Након што су у чисткама спорведеним након неуспелог војног пуча прошле године уклоњени непожељни елементи из турске војске, полиције, правосуђа и других важних структуру, било је очекивано да се тежа Ердогановог фронта против Гулена помери ка иностранству, а најбоља алатка за трансформисање утицаја у конкретне обавештајне способности био је управо Дијанет – верска институција чији је ауторитет као такав за многе неупитан.
Територија бивше СФРЈ – главно поприште

У документима о Косову и БиХ, који је на основу обавештајних података Дијанет представио на Евроазијском исламском савету прошле године, види се да територије бивше Југославије на којима постоји муслиманско становништво представљају једно од главних попришта сукоба две супротстављене верзије ислама – Гуленове и државне турске, односно – Ердоганове.

„Након одласка Срба, постојеће структуре из Албаније прелиле су се на Косово. Од 2004. године проширили су своје активности школама, спаваоницама, курсевима и невладиним организавијама (НВО)“, стоји у документу.

Дијанет наводи да установе, објекате и проповедни повезујани са Гуленовом организацијом оперишу у Призрену, Приштини, Пећи, Ђаковици, Липљану и Гњилану. Највећи су Академија Мехмет Акиф (под гуленистичким Образовним институтом Гулистан) која нуди предшколско, основно и средње образовање и кампови Образовно културне асоцијације Атмосфер.

Дијанет тврди и како установе блиске Гуленовом покрету као циљну групу јасно профилишу косовске политичаре, интелектуалце, бизнисмене, односно богате и утицајне људе који могу да плате три до три и по хиљаде евра годишње за школовање деце и да уз то додаји и по коју донацију.

Блискост косовских политичара и челника ових организација које Дијанет назива „гуленистичким“, била је пропаћена многим мутним донацијама. Тако је према извештају турског Директората, градоначелник Липљана Сурки Буја пренео имовинска права над градским земљиштем на Образовни институт Гулистан који је ту изградио Академију Мехмет Акиф.

Слично је забележено и у Призрену, где је градоначалник Рамадан Муја поклонио 50.000 метара земљишта истој организацији.

Ако је довољан мотив за ангажовање ресурса Дијанета у сврхе шпијунаже на Косову била Ердоганова забринутост око веза гуленистичких организација и моћних косовских породица, као и све учесталији покушаји ових структура да продру у Исламску заједницу Косова, у којој како се наводи у документима, већ има Гуленових људи, онда је висина улага у БиХ то свакако захтевала.
Сумњива муслиманска Босна

Према извештају Дијанета о Босни и Херцеговини, који је поднео саветник за верска питања Хасан Атли, списак институција бкиских Гулену далеко је дужи него у случају Косова.

Делатности организције која је у БиХ регистрована 1998. године као фондација „Босна Сема“, која је до данас своје активности проширила на образовање, трговину, друштвене и културне активности, туризам и спорт.

У документима се поименице навод чак 15 образовних центара – вртића, основних и средњих школа, као и универзитета – којима Сема покрива Сарајево, Тузлу, Бихаћ, Зеницу и Мостар.

С обизиром на број турских држављана и уопште муслимана који живе у Европи, вероватно је да је око 50 милијарди вредна Гуленова мрежа далеко распрострањенија у земљама са великом имигрантском заједницом као што су Немачка, Аустрија и Холандија, него у неразвијеним областима БиХ или Косова. Сасвим сигурно је да је због тога и активност Дијанетау овим земљама појачана, као и Ердоганова нервоза око коначног исхода овог тајног верско-шпијунскиг рата два можда најмоћнија Турчина света.

Једном су неке од ових западноевропских земаља забраниле да држи митинг, а други у њима отвара школе и универзитете… Ердоган би и требало да буде забринут.

Директорат за верска питања је основан 1924. године од стране Републике Турске како би се бавио верским питањима која се тичу практиковања ислама у земљи. Једно од тих питања било је од самог почетка и плаћање имама у иностранству. Циљ успостављања Дијанета било је раздвајање државе и вере, међутим од доласка Партије правде и развоја Реџепа Тајипа Ердогана на власт 2002. године, Дијанет је постепено почео да се претвара у средство за „извоз“ турске верске доктрине која је дошла до изражаја с новим исламистички настројеним Ердогановим режимом.

За само десет година, у периоду од 2004. до 2014, број запослених у Дијанету порастао је са 72.000 на 120.000. Буџет, с друге стране, порастао је двадесетоструко и износи невероватних 1.7 милијарди евра. Процес државног преузимања, односно инкорпорације ове институције у државу окончан је 2014. када је Дијанет почео да одговара директно премијеру.

Иако је Ердоганова Турска на папиру и даље секуларна држава, „смернице“ које Дијанет проповеда верницима далеко су од умереног – међу стварима које је Директорат окарактерисао као неисламске налазе се контрацепција, абортус, паровима се не препоручује држање за руке пре брака, тетоваже и пирсинзи представљају грех, а не препоручује се ни преузимање материјала са интернета.

Упркос радикалним ставовима, уз помоћ мреже имама које спонзорише држава, Дијанет је успео да оствари невероватан утицај широм Европе.

www.vesti-online.com/Vesti/Svet/643719/Tajna-dokumenta-razotkrila-tursku-versko-spijunsku-mrezu-u-Srbiji-i-BiH

4 гласa