У замену за помоћ Москве у спровођењу локалних избора на истоку Украјине, Берлин је спреман да укине низ ограничења.

 Ангела Меркел и Владимир Путин

Ангела Меркел и Владимир Путин

Иза кулиса Бундестага немачки политичари кују планове за ублажавање руских санкција, пише Шпигл. У замену за помоћ Москве у спровођењу локалних избора на истоку Украјине, Берлин је спреман да укине низ ограничења. Немачка очекује да ће то помоћи да се одржи јединство ЕУ и да се помире присталице и противници санкција.

На бизнис форуму „Дан предузетника: Русија у Мекленбургу Предња Померанија“ вицеканцелар Немачке Зигмар Габријел позвао је на прекид изолације Русије и ступање у дијалог са њом, пише Шпигл.

Вицеканцелар је рекао да је Москва поуздан партнер и нагласио потребу постепеног укидања санкција. Он је и раније, када је донета одлука о њиховом продужењу, давао сличне изјаве, али то није довело ни до чега. Овај пут све може бити другачије, наводи издање.

На крају самита Г-7 у Јапану учесници су изјавили да ће наставити да се придржавају чврстог курса у односима са Москвом. Међу њима је и немачка канцеларка Ангела Меркел. За сада „не треба очекивати промене“ рекла је она, али је прећутала да се иза кулиса њене владе већ одавно праве конкретни планови за ублажавање антируских санкција. Реализација ових планова могла би почети већ ове године, закључује Шпигл.

До сада се Немачка држала положаја да је укидање трговинских ограничења и забрана за улазак могуће само под условом пуне имплементације Минских споразума. Међутим, сада је Берлин спреман да изађе у сусрет Москви и ослаби санкције, ако у минском процесу буде постигнут напредак.

„Одувек сам се придржавао става да санкције нису саме себи циљ. Ако у испуњавању Минског споразума буде видан напредак, онда ће бити могуће разматрање и ублажавање санкција“, изјавио је министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер.

Овај курс подржава и кабинет канцелара, наводи лист. За обнављање односа са Москвом су представници Социјалдемократске партије Немачке. И иако Штајнмајер никада није отворено говорио у корист ублажавања санкција, он већ одавно подржава идеју повратка Русије у формат Г-8. Меркелова се увек држала чврстог курса, али је сада и кабинет канцелара ублажило свој став.

План Берлина је да се у замену за помоћ Москве у спровођењу локалних избора на истоку Украјине повуку неке санкције, објашњава Шпигл. По свему судећи, то се неће тицати финансијских ограничења и санкција према Криму. Највероватније ће се укинути забрана за улазак одређених људи у Немачку, на пример, чланова руског парламента или ће се смањити рок за продужење санкција са шест на три месеца, сматра лист.

Берлин такву одлуку објашњава потребом да се ЕУ уједини, јер се међу присталицама санкција и онима који се према њима односе скептички јавља све више несугласица. Пре неколико недеља Штајнмајер је истакао да отпор продужењу санкција расте. Постаје све теже постићи заједнички став по том питању, додао је он.

„Главни задатак је да се сачува консензус у ЕУ. Морамо бити спремни за чињеницу да ће за то морати да се плати цена. У најгорем случају, урушиће се јединство Европе и ЕУ ће изгубити своју улогу“, рекао је опуномоћеник владе Немачке за сарадњу са Русијом Гернот Ерлер.

Брисел наставља да се држи старог курса. Шеф Европске комисије Доналд Туск сигуран да ће одлука о продужењу руских санкција бити прихваћена „без посебне расправе“. Међутим, број европских држава које се не слажу са чврстим режимом санкција расте, наводи лист. Постоје све веће сумње да 28 земаља-чланица ЕУ лако пристане на продужење ограничења. Берлин зову напети званичници из оних земаља у којима расте незадовољство санкцијама, али се плаше да о томе отворено говоре.

Неке владе не крију свој став, пише Шпигл. Вицеканцелар Аустрије Рајнголд Митерленер противи се продужењу руских санкција у садашњем облику. Са њим се слаже и министар економије Француске Емануел Макрон. Скептично расположење расте у Италији, Шпанији, Грчкој и Португалији.

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто изјавио да његова земља неће пристати на аутоматско продужење санкција. Због трговинског ембарга извоз Мађарске, Чешке и других земаља источне Европе снажно је опао, објашњавају аутори текста.

Премијер Италије Матео Ренци такође већ дуго критикује политику ЕУ према Русији. Италијански политичар незадовољан је чињеницом да је његова земља приморана да трпи економске губитке, док Берлин и Москва настављају да раде на реализацији пројекта „Северни ток 2“.

У Француској се расположење такође мења. Недавно је већина посланика Народне скупштине гласала за резолуцију која позива на укидање санкција Русији. Један од разлога је и то што француски пољопривредници трпе због последица трговинских ограничења. Други разлог је у улози Русије у сиријском сукобу. Москва је потребна да би у овој земљи настао мир, тако да је не би требало стално вређати, сматрају противници санкција.

Против ублажавања санкција углавном је Велика Британија, балтичке земље и Пољска, у којима највише страхују од „руске агресије“, пише Шпигл. Иза сцене размишљају о могућностима проналажења компромиса. Балтички народи и Пољаци могли би се сложити за ублажавање санкција, ако заузврат савезници разместе већи контингент трупа у овим земљама.

На другој обали Атлантика планове Берлина прихваћени су без нарочитог ентузијазма. „Антируске санкције ће бити укинуте само након што се испуне сви услови споразума. Ако се нешто промени, то ће представљати знак слабости. То може да створи опасан преседан“, изјавио је амбасадор САД у Немачкој Џон Емерсон.

У исто време Запад се поново клади на дијалог са Русијом, пише Шпигл. Као доказ својих речи лист помиње наставак активности Савета Русија—НАТО.

извор: www.novosti.rs/вести/планета.479.html:607558-Тајни-план-немачких-политичара-Ублажавање-санкција-Русији-у-замену-за-изборе-у-Донбасу

0 гласовa