Д. Маринковић

УПРКОС царинској деблокади Србије и Хрватске, тензије између две земље и даље расту! Могу чак и да кулминирају у наредном периоду, како се буду приближавали избори код наших суседа. И мада Хрватска послују са више од 150 активних фирми у Србији, а наших свега неколико на тамошњем тржишту, поново се политика меша у бизнис. „Агрокор“, „Нексе група“, „Агрофруктус“, „Кончар“, „Атлантик група“, „Идеја“, „Меркатор“ спадају међу највеће извознике у Србију… Оне, као и и многе друге хрватске компаније које послују у Србији, нашле су се прошле седмице у „небраном грожђу“ због царинског рата између две земље.

Укупна вредност извоза из Хрватске у Србију на годишњем нивоу износи око 500 милиона евра, а само од почетка ове године, извоз Хрватске на српско тржиште порастао је за 12,6 одсто. Управо због тих бројки, хрватски привредници претходних дана захтевали су да се што пре нормализује робни промет према Србији, да не дође до већих последица.

Такве притиске хрватски премијер сматра сито, сопственим, а не државним интересима. Како је он рекао, „удружења и некакви ситни приватни интереси, који се понашају као да не живе у Хрватској и као да је најважније њихових 10.000 или 50.000 евра, које су изгубили данас, али ће их надокнадити већ сутра, не понашају се као лојални грађани земље“.

ПРИЈАВЕ ШТЕТЕ
у ПКС ДО сада се Привредној комори Србије, као и регионалним коморама, јавило око 60 компанија, које су пријавиле штету због царинске блокаде Хрватске и Србије, током протекле недеље. Коначни подаци о реалној штети компанија, насталој због робног застоја, како кажу у ПКС, биће ускоро познати јавности.

Како се ових дана чуло у Загребу, то нису хрватске, већ српске фирме, које у Србији плаћају порез, запошљавају домаћу радну снагу, а само су власници из Хрватске. При томе се заборавља да су традиционални српски брендови од „Штаркове“ „бананице“, уља „дијамант“, преко „Фрикома“, „гранд кафе“, па и по рекламама упамћене „бонито кафе“… у хрватским рукама, и да није било неког притиска у нашој јавности, нити бојкота робе, што се дешавало у обрнутом смеру. Срби и даље купују ову робу, али зарада, наравно иде у Загреб, одакле пред сваке изборе крећу салве непримерених увреда.

Када су се исцрпеле ратне теме, сада крећу клиначке увреде, где се Србија назива „територијом“, потцењују се институције старе европске државе, која је државност обновила пре два века. И то од „државника“ земље која је пре нешто више од две деценије постала самостална.

Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије (ПУС), каже за „Новости“ да су односи две земље увек били на клацкалици, али правило је да увек пред изборе нагло иду надоле! Цела ова „царинска драма“, додаје, није настала због избеглица или самих привредника, већ из политичких разлога, што је то било неопходно хрватској влади да се покажу „мишићи“ и добије неки глас више.

- Ову напетост стално подгревају одређени политички кругови из Хрватске, а никако привредници – наглашава Атанацковић. – Јасно је да је у овој причи привредним аоцијацијама са оба стране најважније да им посао иде што боље, без обзира на власништво, свако гледа неки свој интерес, да не трпи губитке.

КОГА БРИГА ЗА ЕКОНОМИЈУ

ТРЕНУТНУ привредну ситуацију између две земље и економисти тумаче кроз призму – политике.

- Очито је да је политика и даље „господар наших судбина“ и не обазире се много на економске последице и на оно од чега се живи – сматра Данило Шуковић, економиста. – Напросто је непримерено да се „гађају“ разним изјавама, које су више усмерене бирачком телу и све у сврху дневне политике, него реалном стању на терену. У 21. веку затварање граница је несхватљиво и незамисливо, компромис и договор морају да постоје.

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0.397.html:569411-%D0%A2%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B8-%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%B2%D0%B5-%D0%B8%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B7%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D0%B4%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D1%82

Прочитај без интернета:
0 гласовa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ