Својевремено су Србијом кружиле фотографије бугарских матуранткиња одевених по сиротињском укусу, прешминканих лица пуних наде у ноћ која може променити све. Скоро па голе, у чипканим полиестер хаљиницама натегнутим преко тек распупелих груди и надигнутих гуза, изгледале су као на аудицији за најстарији занат. Све би дале, видело се, да их запази неко богат.

Пише: Наталија Девић

Србијом су доскора кружиле и фотографије масе окупљене испред Дафимент и Газда Јездине банке. На њима видели су се уплашени српски грађани, притиснути глађу и страхом почетком паклених деведесетих, како се гурају да уложе и последњу пару, пуни наде у дан који може променити све.

Прошле недеље, српски усуд спојио је ове две слике у једну. Испред зграде Пинка, на аудицији за певачке звездице и звезде, непрегледана маса девојака обучених као оне Бугарке на матури, затим младића али и знатно старијих људи који су вукли за руке своју ситну децу, са истим изразом наде као некад Дафимент и Газда Јездини улагачи, блокирали су саобраћај чекајући да их упишу као кандидате за то јадно српско боље сутра. Тужно је, али разумем. Та сирота млада тела, без другог капитала, чине шта знају и могу.

Друга опција је побећи главом без обзира. Јер, терор српске свакодневице појачава се, из дана у дан. Прошле суботе, наша другарица Сузана скинута је с лета јер је пиштала на радару. Сузана пишти ево четири године, откад има уграђена два вештачка кука. И због тога, до сада, није било проблема. Зашто би? Редовно медицинско стање, које има на хиљаде људи. Овога пута, међутим, стигла је наредба да сваки пацијент с металним делом у себи мора цариницима показати потврду од свог лекара. Што, опет, не би био проблем да је јавност о томе обавештена. Или да је нови пропис био видно истакнут. Али, није. И шта сад да је враћен неко ко нема смештај у Београду? Ко улази у авион с последњим новцем? Кога са друге стране чека посао, рођење или, не дај боже, сахрана? Разум цариника је заказао из јасних разлога: нема везе шта ће бити с људима. Скидај их с лета без размишљања! Јер, буду ли се делили откази, као што хоће ускоро, да ли ће људскост да те храни?

На другој страни града, поштеног чистача улица комуналци су казнили јер је прешао улицу ван зебре док је радио свој посао. Није помогло објашњење да грађани не бацају опушке само у зони дозвољеној за прелазак улице. Приватна војска власти за премлаћивање непослушних грађана а истовремено и одред за пуњење буџета, делује без размишљања. Власт је наредила: скупите што више пара. И обавезно успут преплашите народ до сржи!

И коме сада рећи да је трагедија што се затвара књижара Данило Киш у срцу Београда? И то у време кад се обележава осамдесет година од рођења великог писца? Размишљам о свом оцу, Кишовом вршњаку, који је целог живота живео са књигама, верујући у знање и људе, и који је с Кишом делио школску клупу на Цетињу. С њим, и њему сличнима, отићи ће једна ера. Остаће млада тела, гладна, спремна на све, државним терором доведена до неосетљивости на сваку људскост, сурова и престрављена.

Извор: Данас

www.pravda.rs/2015/04/02/sirota-mlada-tela/

Прочитај без интернета:
5 гласовa