(Фото:Thinkstock.com)

Београд – По статистичким подацима, 628.000 људи има приходе који су испод границе сиромаштва, стопа ризика од сиромаштва је 43,2 одсто, реална вредност зарада прошле године мања је 3,3 одсто у односу на 2014, минимална зарада је ове године иста као претходне и износи 121 динар по радном часу. Просечна пензија је прошле године смањењна 6,4 одсто, а на крају 2015. године дошло је до повећаног броја захтева за пензионисање, што неминовно води ка смањењу броја запослених.

Запошљавање и укључивање на тржиште рада представља један од важних предуслова економске самосталности и преузимања одговорности на нивоу појединаца и привредог раста у целини. Сиромаштво код незапослених у Србији, којих је, по статистичким подацима, лане било мање него 2014, и даље је знатно веће у односу на запослене јер свако ко је на евиденцији НСЗ-а сматра се сиромашним, с тим што су неки изнад линије сиромаштва, а део испод ње. Но, велики проблем представља то што су и запослени међу сиромашнима, односно што се, и поред радног места, сврставају у сиромашне јер су им примања недовољна да пређу праг сиромаштва.

У анализи Библиотеке Народне скупштине Србије „Запосленост и ризик од сиромаштва” наводи се да је анкета о стопи запослености за четврти квартал 2014. године, коју је спровео Републички завод за статистику, показала да је у Србији запосленост износила 50,4 одсто, односно број запослених је био 2.322.201. Раст запослености 2014. године довео је до повећања броја запослених за 53.451 у односу на октобар 2013. Лане је, по статистици, број запослених повећан пре свега због појачаних контрола Инспекције рада и превођења радника из илегалне зоне рада у легалну, али је у исто време повећан и број пензионера.

Међутим, ни запослени ни пензионери чија су примања редовна нису поштеђени сиромаштва. Линија ризика од сиромаштва за 2014. годину била је 13.408 динара, што значи да ни четворочлане породице где је један запослен и има просечну републичку плату од 44.000 динара није поштеђена ризика од сиромаштва. Још у горем су положају оне породице где запослени кући месечно доноси минималац од 23.000 динара. Чак и када оба родитеља имају минималац, то није довољно да се четворочлана породица одмакне од ризика од сиромаштва. У истом положају су и породице у којима има један пензионер јер његова пензија није довољна за испуњавање услова за прелазак прага сиромаштва.

Пошто је најважније данас имати посао, без обзира на то колика је плата, основни циљ јесте повећање броја запослених, у чему Србија знатно заостаје за другим европским земљама. Наиме, са стопом запослености од 50,4 одсто Србија тешко да може да сервисира и има бољу слику сиромаштва за око 700.000 незапослених и више од 1,7 милион пензионера и неколико стотина хиљада оних који примају социјалну помоћ од државе. Просек запослености у ЕУ у 2014. гогодини износио је 69,2 одсто, а највећа је у Великој Британији – 76,2 одсто. Запосленост у Немачкој је 75,9 одсто, Аустрији 74,2, Белгији 67,3, Бугарској 65,5, Данској 75,9, Естонији 74,3, Финској 73,1, Чешкој 75 одсто. Најнижа стопа запослености је у Грчкој – 53,3 одсто, затим у Хрватској – 59,2 и Шпанији 59,9.

Пример Ирске

Ирска Влада, која од 2011. спроводи мере економског опоравка и отварања нових радних места, за ову годину планирала је подршку за 100.000 новозапослених, а до 2018. године пуну запосленост за 2,1 милиона људи. Она је 2014. године имала стопу запослености 67 одсто, а 2020. године имаће 71 одсто. Све то постизала је – а план је да тако и настави – кроз акциони план запошљавања који садржи оживљавање домаће производње и отварање нових радних места на локалном нивоу, изградњу кластера у кључним секторима и изградњи аутохтоне политике раста и пораста извоза ирских компанија.

Љ. Малешевић / Дневник

извор: www.vaseljenska.com/ekonomija/tesko-zive-i-oni-koji-imaju-redovnu-platu/

Прочитај без интернета:
3 гласa