Николић признао да је узалуд убеђивао врх СПЦ да дозволи посету католичког поглавара, па се претпоставља да ће благослов тражити од патријарха Кирила

Отварају врата Србије Фрањи: Патријарх руски Кирил и Томислав Николић

Председник Србије Томислав Николић данас завршава дводневну посету Русији, а јуче се састао са патријархом Кирилом који му је уручио награду Међународног фонда јединства православних народа. Формално, он борави у Москви због уручења награде, али је у програм посете укључен и сусрет са председником Владимиром Путином.

Николић је уочи одласка у Москву изјавио да ће замолити поглавара Московске патријаршије да апелује на српског патријарха Иринеја да Сабор Српске православне цркве омекша свој став, те да СПЦ упути позив и да благослов римокатоличком папи да посети Србију. Николић сматра да је ипак одлучујући став патријарха московског и целе Русије, тим пре што су се папа Фрања и патријарх Кирил већ састали на Куби.

– О томе би требало сами да одлучујемо али је веома битно мишљење московског патријарха и с њим треба разговарати пре тога – рекао је председник Србије, подсетивши да је покушавао да патријарха српског Иринеја и владике СПЦ убеди да се организује посета римског папе Србији из, како је рекао, два разлога – због канонизације кардинала Алојзија Степинца и непризнавање Ватикана једнострано проглашене независности КиМ.

Кирилов и Фрањин недавни сусрет у Хавани Николић је оценио као „изванредан потез, тим пре што је папа, потпуно отворено и јасно, и мада то није нико очекивао, рекао да је Владимир Путин данас заштитник хришћанства“.

– Тако нешто рећи, и да то не представља основ за ублажавање неспоразума и гледања на веру, то само може човек који не живи на земљиној кугли – навео је Николић.

Рекао је такође да је схватио „да је СПЦ била изненађена вешћу о сусрету патријарха Кирила и папе Фрање и да је ту закаснила“.

Да се не молимо у подрумима

Председник Николић сматра да је јединство хришћана данас неоходно јер су они, неки мање, а неки више угрожени.
– Очигледно је да ми морамо да сарађујемо много више, много интензивније да не дође до ситуације да у подрумима поново исповедамо хришћанство. То би требало институционално да се организује – указао је он.

– Могла је да предњачи у том успостављању бољих односа који су нам неопходни зато што кад се мисли на подруме, заиста је у многим земљама, поготово у оним у којим ислам предњачи по броју верника, и хришћани у великој мери православни, у опасности су да изгубе живот где год буду јавно испољавали своју веру – рекао је председник Србије.

Верски аналитичар Драшко Ђеновић не сматра да је реч о Николићевом покушају врбовања патријарха Кирила, “ јер је Српска православна црква самостална и равноправна у православном свету а не инфатилна“, већ да је председник Србије у озбиљном проблему по питању евентуалног папиног доласка у Србију

Апел Кирила променио би став СПЦ

– Мада не видим логику да у 21. веку СПЦ или било која хришћанска црква треба да се потчињава оној другој, у овом случају ватиканским правилима, како би умилостивила потенцијалног госта, с обзиром на овако комплексну ситуацију ипак је логично да председник Србије затражи помоћ патријарха Кирила јер је он на челу најмоћније и најмногољудније православне цркве. Будући да међу епископима у СПЦ има неодлучних, али и руских ђака, могуће је да је Николић уверен уколико би стигао апел патријарха Кирила, да би на Сабору СПЦ већина изгласала да се упути црквени позив папи – сматра Драшко Ђеновић.

– С једне стране Николић покушава да доведе папу као државника који је на челу теократске државе Ватикан, а с друге стране испречило се старо ватиканско правило да папа не може да иде у стране посете уколико уз позив државе домаћина не добије и сагласност већинске цркве у тој земљи и не састане се са њеним поглаваром. Речју, без обзира на постојећи стари позив државе Србије и католичких верника у Србији, папа ипак неће доћи све док и од СПЦ не добије позив и то са уговореним сусретом са српским патријархом у Београду – појашњава Ђеновић.

Почетак помирења хришћана

Председник Србије сусрет патријарха Кирила са папом Фрањом види као почетак хришћанског црквеног помирења и добар знак.
– Не знам да ли су морали толико да се раздвоје, да поделе народ, да хришћанство мора да трпи ударе хиљаду година, чега нема у другим религијама, или су то могли раније да превазиђу – не знам, али тренутно посматрам ствари овако, веома субјективно, као председник Србије која зависи од става Ватикана кад је реч о такозваној независности Косова и Метохије, а Ватикан је није признао – рекао је Николић.

Патријарх Иринеј је, да подсетимо, својевремено изјавио да се СПЦ не противи да папа у Србију дође као државник, те да он не би имао ништа против да се са њим састане, али да о сусрету, као и црквеном позиву, једино може да одлучи највише законодавно тело СПЦ.

– Свети архијерејски сабор, који до сада није дао благослов. Такође, када је 2013. године за прославу јубилеја Миланског едикта потекла иницијатива да се папа позове на прославу у Ниш, шеф руске црквене дипломатије митрополит Иларион Алфејев је српском црквеном врху пренео поруку руског патријарха да СПЦ, уколико позове папу, „заборави“ на долазак поглавара РПЦ. И папа није дошао. А руски патријарх није хтео да његов први историјски сусрет са папом буде у већински православној држави, већ на неутралном терену, и то далеко од Рима и Москве.

Мозаик за Савин храм

Представници Руске православне цркве приредили су срдачну добродошлицу председнику Николићу. Делегацију на дочеку предводио је владика Поремон, викарни епископ патријарха Кирила, а у делегацији су или и владика Антоније, те члан руске Думе и специјални изасланик Владимира Путина Александар Бабаков, председник Међународног Фонда јединства православних народа Валериј Алексејев и амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Чепурин. Николић се састао и са Љубовом Глебовом, којој је Путин поставио поверио реализацију израде мозаика у Храму Светог Саве у Београду.

www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/557621/Toma-moli-da-dodje-papa

4 гласa

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ