Анкете говоре против Трампа. Али, многе његове присталице – то признају и сами амерички социолози – стиде се да говоре о својим симпатијама и у томе нема ничег чудног, јер милијардера већ годину дана омаловажава већи део медија и такозваних „лидера јавног мњења“. Зато одређени број присталица Трампа може једноставно да скрива своју одлуку да гласа за – „фашисту-сексисту-расисту“ – што им неће сметати да га подрже 8. новембра

Трамп се допао многим Американцима које раније нису занимали избори и нису учествовали на изборима зато што ни кандидата попут њега, ни овако бурних избора у САД одавно није било. Ради се о неколико десетина милиона потенцијалних бирача – током последњих 20 година излазност на изборима за председника креће се од 49 до 58 процената. Ако Трамп успе да покрене значајан део тог ћутљивог електората који није урачунат (често ни у бази података према којој се одабирају испитаници за анкете), онда он може да победи са приметном разликом

Никаквим „секси-скандалима“ неће успети да зауставе Трампа, али реално може да се деси да он не постане председник САД. У томе неће бити никакве трагедије за Русију, али ће његов вештачки пораз -изманипулисан од стране елита – донети много проблема САД, посебно унутар земље, зато што је Трамп – реакција самог америчког друштва на оне болести којима је Сједињене Државе заразила глобалистички настројена елита

Пише: Петар АКОПОВ

ДО ИЗБОРА председника САД остале су само три недеље.

У најнеобичнијим изборима у новијој историји САД, није могуће предвидети победника: иако анкете и медији обећавају победу бивше прве леди, по логици саме кампање и према ситуацији у САД требало би да победи милијардер.

„Доналд Трамп је пукао“ – тако говоре и пишу већ више од годину дана. Када се крајем минулог лета неочекивано показало да је „ексцентрични милијардер“ престигао све остале републиканске кандидате – његови противници и независни аналитичари обећали су: сада ће ветар да га одува.

Ипак, Трамп је победио на републиканским прелиминарним изборима иако је против њега иступио готово читав партијски естаблишмент. Крајем лета ове године, Трамп је према анкетама кратковремено престигао Хилари Клинтон, али је и тада већи део америчке штампе предсказивао његов пораз. Током последње две недеље Трамп је победио у две дебате, али су му и после тога предсказивали пораз.

Последња кап која је требало да убије Трампа требало је да буде компромитујући материјал који је објављен уочи друге дебате, односно, снимак од пре 11 година у којем је он крајње скарадно говорио како о свом наметљивом понашању према некој својој познаници, тако и о женама уопште. Готово, ово је крај за Трампа – био је закључак америчке штампе. Ипак, на чудан начин чак ни анкете нису потврдиле опипљиву штету коју је рејтингу Трампа нанео „убојити компромитујући материјал“.

Он, као и раније, заостаје за Клинтон – већина анкета показује разлику од 2-7, а са електорима ситуација је још је лошија- прогнозе обећавају 340 за Клинтон наспрам 198 за Трампа.

Међутим, ради се о томе што су подаци из анкета крајње рањиви. Чак и ако не размишљамо о потенцијално свесној манипулацији са одабиром испитаника – што уопште не би било чудно с обзиром да за Клинтон отворено иступа већина медија, аналитичких центара и финансијско-политичког естаблишмента уопште, а на овим изборима улози су већи него икада – има на шта да се обрати пажња.

Прво, а то признају и сами амерички социолози, многе присталице Трампа стиде се да говоре о својим симпатијама и у томе нема ничег чудног, јер тог милијардера већ годину дана омаловажава већи део медија и такозваних „лидера јавног мњења“. Према томе, одређени број присталица Трампа може једноставно да скрива своју одлуку да гласа за – „фашисту-сексисту-расисту“ – што им неће сметати да дођу на изборе 8. новембра.

Друго, Трамп се допао многим Американцима које раније нису занимали избори и нису учествовали на изборима зато што ни таквог кандидата (који је познат у читавој земљи као политички некоректан, уз то, не припада политичкој елити), ни тако бурних избора у САД одавно није било.

Ради се о неколико десетина милиона потенцијалних бирача – током последњих 20 година излазност на изборе за председника креће се од 49 до 58 процената.

Ако Трамп успе да покрене значајан део тог ћутљивог електората који није урачунат (често ни у бази података према којој се одабирају испитаници за анкете), онда он може да победи са приметном разликом.

А при том Трамп може и да изгуби – не због непопуларности, него зато што против њега ради сва политичка машина САД.

У недељу је Трамп написао да „изборе фалсификују нечасни и тенденциозни медији који Хилари Клинтон гурају напред. Исто то се дешава на бирачким местима. То је тужно“, а његов присталица, бивши градоначелник Њујорка, Рудолф Ђулијани, рекао је да ће поверовати у поштене изборе у Филаделфији и Чикагу „само ако заборави све што је научио за 40 година у политици“.

Сада у низу држава чак и републикански органи могу да играју против Трампа, да и не говоримо о томе да су демократе много боље изградиле своју „машину за гласање“: мобилизација бирача из различитих мањина на које највише и рачуна Х. Клинтон.

Условно речено, ако 8. новембра бели мушкарци изађу да гласају са мање воље од обојених жена, Трамп ће изгубити.

Али, ако Трамп чак успе да мобилише своје бираче и добије више гласова од Х. Клинтон, он може да изгуби изборе зато што се све одлучује у државама које се колебају. Сада их има 10 – тамо где је разлика између кандидата мала.

Трампу је потребно да победи у већини од њих, а за сада му социолози дају предност само у две. Али, у највећим од држава које се колебају, као што су Флорида, Охајо и Северна Каролина, Трамп заостаје за Х. Клинтон од 1,5-3,5% што је у границама статистичке грешке.

Још један важан повод за сумњу у социологе јесте сама напетост кампање – Трампа ударају таквом снагом и жестином да само то наводи на размишљање о томе колико је реално лоша ситуација Х. Клинтон. При том, против Трампа отворено иступају не само главни медији и огроман део различитих познатих личности (од холивудских до политичких), негои добар део републиканског естаблишмента, укључујући већину олигархијских спонзора партије.

Трампа су истовремено прогласили за некомпетентног и агресивног непријатеља мањина и жена, уз то, и за Путинову марионету.

Док је у прво време главни ударац наношен линијом „Трамп – непријатељ мањина“, последњих недеља очигледно остају само две теме: жене и Путин.

Победа Трампа корисна је за Русију, Москва се меша у наше изборе преко сајбер-напада и игре против Клинтонове, а милијардер је очаран Путином и неће умети да заштити интересе САД – то је главна порука. Међутим, утицај „руског фактора“ на бираче очигледно је мали и много сигурније је ударати по „женској линији“.

Сем снимка разговора из 2005., почела су да се појављују и сећања жена којима се у далекој прошлости упорно наметао Трамп. Сва та открића не изгледају нарочито озбиљно – једна прича почела је осамдесетих о досађивању у авиону, друга од пре десет година о пољупцу у лифту. Нема ни речи ни о каквом коришћењу службеног положаја, превари жена, тим пре, о силовању – и све то у светлу случајева код супружника Клинтон, који су одавно познати читавој земљи.

У вези с тим, Трамп не ставља главни акценат на авантуре Била, него на то како је Хилари вршила притисак на његове „пријатељице“ покушавајући да заташка скандале.

Трамп прилично ефектно одбија све оптужбе пребацујући пажњу на много горе, посебно са становишта жена, на понашање Хилари. На крају, против њега остаје само снимак са непристојном причом о томе како је он, „звезда“, неуспешно досађивао жени коју је сматрао за лак плен. Благо речено, није лепо, али – шта су Американци ново сазнали из тога снимка?

Трамп је већ више од три деценије општенационална „звезда“ – он је увек био груб, говорио је оштро и просто, три пута се женио, водио ток-шоу, организовао конкурсе лепоте и живео на начин којим живи милијардер из луксузног часописа. Сем тога, он је из Њујорка, односно, од самог почетка није онакав као што је већина „обичних Американаца“.

Током последњих дана Американци нису сазнали ништа принципијелно ново, ништа што се никако не би могло повезати са Трамповим ликом.

Јасни су покушаји демократа да максимално исцеде из снимка „хвалише из свлачионице“, али како они то чине – то пре ради против њих, јер док се усиљено узнемиравају због Трампових речи они се по навици претварају и лажу.

Можда је Мишел Обама и искрена када говори о томе да је „до дна душе потресена због шокантних“ изјава Трампа, које не одговарају „основним правилима људског достојанства“, али како поверовати потпредседнику Бајдену када он говори да – „не сећам се ниједног сличног разговора у свлачионици“ и уопште, „већина мушкараца не води такве разговоре“.

Наравно, америчка кинематографија прилично је цинична у приказивању моралних карактера политичке класе своје земље, али је чак и без позивања на познате тв-серије тешко не приметити у речима потпредседника земље, сексуално највише забринуте, тривијалну лаж. А то, колико год да је чудно, ради у корист Трампа, јер, кад бирач види како Клинтонова или Бајден зачуђено гледају и притворно се узнемиравају због „Трамповог цинизма“, онда схвата да га политичари опет по навици лажу, при том, јавно лажу. Односно, чине оно због чега их и оптужује Трамп – а због ватреног разобличавања лажности владајуће политичке класе, милијардера Трампа и подржава већи део његових присталица.

Трамп је у томе частан – не прави од себе оно што он није, не претвара се пред бирачима.

Такође нема ни великог поверења у штампу која клевеће Трампа. Како је истакао његов колега, кандидат за председника Мајкл Пенс, медији дају смишљену подршку Клинтон игноришући чињенице које иду у корист Трампа, „али људи виде огромну тенденциозност у националним средствима за јавно информисање“.

Никаквим „секси-скандалима“ неће успети да зауставе Трампа, али, реално може да се деси да он не постане председник САД.

У томе неће бити никакве трагедије за Русију, али његов вештачки пораз изманипулисан од стране елита, донеће много проблема САД, при том, споља и посебно унутар земље, зато што је Трамп – реакција самог америчког друштва на оне болести којима је Сједињене Државе заразила глобалистички настројена елита.

Ако Америци сада одузму шансу да проба да се излечи – гнојни чир може да избије и да гној доспе у крв, најпре у америчку.

Превела Ксенија Трајковић

извор: fakti.org/globotpor/alter-america/tramp-ce-izgubiti-ako-beli-muskarci-ne-izadju-masovnije-na-izbore-od-obojenih-zena

1 глас