НЕСИСТЕМСКИ РЕПУБЛИКАНАЦ УДАРИО НА ЛИБЕРАЛНО-ГЛОБАЛИСТИЧКИ МЕЈНСТРИМ

Доналд Трамп

  • Већини Американаца је потребна њихова индустријска, безбедна и самодовољна, стара-добра Америка у којој су држави дата овлашћења да чува границе и да штити националну безбедност и националне интересе, а остала питања они сами решавају на основу устава, традиције и узајамног поштовања. Данашња глобалистичка вашингтонска елита не само да се меша у локалне послове (преко FBI и других ресора) него још и води међународне послове тако да унутрашњост Америке губи индустрију и радна места
  • Доследна критика Вашингтона, све ширег федералног бирократског апарата, федералног мешања у живот држава и локалних општина, међународних трговинских споразума потписаних у Белој кући, као и политичара који су засели у Федералном дистрикту Колумбија, морала је раније или касније да у данашњим околностима доведе до Трампа и његове формуле „Закон и Ред“
  • Чикаго, Њујорк, Балтимор, јужни Лос-Анђелес и многи други градови постали су класичне бандитске енклаве подељене између криминалних групација. При том 80% тамнопутих младих људи који гину у пуцњавама не добије полицијски метак, него метак испаљен из цеви „црног буразера“ који припада другој банди
  • Та ситуација потпуно одговара Демократској партији САД за коју још од средине XX века дисциплиновано гласају расно-етничке мањине. Живот тих мањина нимало се не побољшава, зато душу греје расна реторика. Они и иду на први позив да ометају Трампове предизборне активности. Јер, тамо где Трамп говори: „Ја сам са вама, незапослени!“, демократе и даље понављају: „Ми смо са вама, црни!“
  • Али, на конгресу Републиканаца Доналд Трамп је навео страшну статистику: 40% Афро-Американаца живи испод линије сиромаштва, 58% тамнопутих су незапослени или су ангажовани на непуно радно време

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

        НАВИКЛИ смо да у Доналду Трампу видимо бескомпромисног бунтовника против система, који слама сва уобичајена правила предизборне борбе, прети вашингтонском естаблишменту казном народног гнева и обећава да ће укинути данашњи статус-кво.

        Међутим, током последњих недеља у његовим говорима и интервјуима чули смо неке нове тонове који су утолико јасније звучали што је била ближа закључна конференција Републиканске партије.

        Трамп је почео да говори о закону и реду.

        То донекле изгледа као неочекиван заокрет за „политичког хулигана“ какав је пред нама био Велики Доналд пре годину дана. Ипак, то је логичан развој његовог политичког имиџа – и што је најважније! – оног политичког кретања које је несистемски републиканац повео у борби са либерално-глобалистичким мејнстримом.

        Доследна критика Вашингтона, све ширег федералног бирократског апарата, федералног мешања у живот држава и локалних општина, међународних трговинских споразума потписаних у Белој кући, као и политичара који су засели у Федералном дистрикту Колумбија, морала је раније или касније да у данашњим околностима доведе до формуле „Закон и Ред“.

        Да бисмо схватили о чему се ту ради треба – најпре разумети шта за Американце значи закон и правни поредак.

        За грађанина САД, закон је – пре свега устав, основни закон, који је донет још 1787. и допуњен 1791. са првих десет амандмана који су названи Повеља о правима.

        Главни део америчког устава није се мењао од момента његовог доношења и представља закон директног деловања. На пример, не може се добити предмет на суду (кривичном или грађанском) ако се ваш опонент у својим аргументима стручно позове на неку од одредби Повеље о правима. И не може се наметнути некој држави федерални закон ако само противљење државе Врховни суд не схвати као кршење устава.

        Без обзира на огромну власт која је сконцентрисана у Белој кући и Конгресу, њихова овлашћења се не односе на све аспекте живота грађана САД.

        У знатној мери такво стање ствари се односи и на овлашћење чувања правног поретка, које је у складу са уставом и традицијом локална ствар, рекао бих, чак општинска.

        У секторима полиције изван граница мегаполиса огромна већина руководећих функција је изборна. При том, изабрани шериф понекад има много више овлашћења од градоначелника или члана градског савета.

        У великим градовима, по правилу, полицијом руководе комесари које поставља градоначелник, међутим приликом његовог реизбора кандидатура новог (или старог) комесара представља нешто налик на предизборног партнера градоначелника – скоро као кандидат за потпредседника.

        Иначе, управе шерифа постоје и у великим градовима, на пример, у Лос-Анђелесу, а у Даласу, држава Тексас, руководство полиције поставља, како би код нас рекли, градска дума (скупштина) заједно са градским менаџером.

        Полиције држава играју помоћну улогу. Већина запослених заузета је патролирањем ауто-путевима.

        За разлику од наших бивших унутрашњих снага и новопечених руских гардиста, национална гарда САД формира се на бази државе и потчињава специјалној команди при гувернеру под контролом законодавне скупштине.

        Сем тога, бирају се и сви локални државни тужиоци (тужиоци округа) и управо они воде већину кривичних предмета.

        Тачније речено, под федералну јурисдикцију потпадају само предмети који су повезани са издајом, шпијунажом и прекршајима против оружаних снага и органа федералне власти и никакав FBI није уставом предвиђен.

        Али, то је де-јуре. Фактички – свака централна власт јаке државе из најбољих побуда настоји да изгради своју вертикалу.

        Федерални истражни биро настао је од малог сектора за истраге унутар Министарства правде САД. Запосленима у том сектору није поверавано чак ни службено оружје. Али, временом се FBIпретворио у свемоћног и свеприсутног монструма, углавном напорима његовог дугогодишњег директора Џона Едгара Хувера, човека изузетно талентованог, али и изузетно властољубивог.

        Као аргумент за јачање свог ресора – Хувер је наводио опасност од „црвених“, организовани криминал и нацистичку шпијунажу (током Другог светског рата).

        После 11. септембра, код федералних власти појавили су се нови аргументи у корист проширења вертикале правобранилаштва. Појавило се Министарство за унутрашњу безбедност, а NSA је почела да реализује тотално надгледање грађана САД.

        Ипак, то не значи да су Американци заборавили на свој устав и на нарав народа да чува правни поредак. Када је Барак Обама озбиљно намеравао да ограничи права грађана на оружје (други амандман) десила се бучна побуна шерифа који су добили пуну подршку грађана који су их изабрали.

        Федералне агенте који су дошли на њихову земљу да одузимају полуаутоматско оружје они су једноставно отерали претећи да ће их ухапсити, а да ће у случају да пруже отпор позвати у помоћ националну гарду. Скоро свуда, агенти су схватили да је боље да се повуку.

        Поступање је било веома грубо (чак сам их и ја блаже одредио термином „бунт“), али треба разумети да су сви поступци шерифа били у потпуности у складу са уставом и законом њихове државе. У већини случајева подржавали су их њихови окружни судови или издавањем налога за хапшење незваних гостију или издавањем решења о недостатку овлашћења агената FBI за деловање на територији њиховог округа.

        Либерални Холивуд не култивише узалуд лик малих и средњих градова САД као неких „црних рупа“ са страшним и прљавим тајнама у које је неизоставно умешана локална полиција.

        Ти градови су – основна електорска база америчких конзервативаца. За разлику од мегаполиса, њиховог изолованог породичног живота са демографијом која се брзо мења, у малим градовима људи се међусобно одлично познају, знају кога су изабрали за руководиоце органа правног поретка и кога бирају да „служи и штити“.

        Ти људи су углавном и изложени утицају свих негативних фактора глобализације о којима је тако речито и емотивно говорио Доналд Трамп током своје предизборне кампање. Они се одупиру федералном притиску, али ни најмање нису анархисти нити одричу вредност правних начела.

        Њима је потребна њихова индустријска, безбедна и самодовољна, стара-добра Америка у којој су држави дата овлашћења да чува границе и да штити националну безбедност и националне интересе, а остала питања они сами решавају на основу устава, традиције и узајамног поштовања.

        Данашња глобалистичка вашингтонска елита не само да се меша у локалне послове (прекоFBI и других ресора) него још и води међународне послове тако да унутрашњост Америке губи индустрију и радна места.

        Још горе од тога је то што у унутрашњост САД продиру терористи, у осиромашеним градовима цветају наркоманија и криминал, а левичарско-либерални активисти уз благонаклоност (па и помоћ) администрације Беле куће представљају социјално-економске проблеме које је створио Вашингтон, као искључиво расне и етничке, изазивајући нестабилност и хаос.

        И ето, већ полицајци постају „расисти“, „непријатељи“ тамнопутих и „латино-популације“, а никако прве жртве разарања америчког начина живота.

        Када су у августу 2014. у Фергусону, држава Мисури, почели нереди на расној основи у тај град је стигао свако ко је могао да потпали ватру мржње и да је прошири колико год је могуће.

        Ту су били популарни „репери“ који су правили своје „репортаже“ са места „расног рата“, активисти левичарско-екстремних ћелија, борци „Нових црних пантера“, ту је на крају боравио велечасни Ел Шарптон (узгред, велики пријатељ председника Обаме), који се није уплашио Бога и са говорнице локалне цркве објавио „Нема правде – нема ни мира!“ и „Ми данас судимо полицији!“.

        Нема сумње да су иза нереда на расној основи стајали левичарски либерали из Демократске партије и њихови спонзори.

        Током првих неколико дана погрома, међу ухапшенима три четвртине су били људи који нису ни на који начин били повезани са Фергусоном, округом Сент-Луис, чак ни са државом Мисури. Међутим, камење и флаше са Молотовљевим коктелима нису летеле само на полицију.

        Током прва два дана нереда оштећено је 60% предузећа, како их код нас зову, малог и средњег предузетништва, која углавном припадају тамнопутим грађанима Фергусона.

   Фергусон

        А Фергусон није најпроблематичнији град САД и није најлошији за живот тамнопуте заједнице. У целини, у земљи су ствари много горе.

        На конгресу Републиканаца Доналд Трамп је навео страшну статистику: 40% Афро-Американаца живи испод линије сиромаштва, 58% тамнопутих су незапослени или су ангажовани на непуно радно време.

        Млади људи из сиромашних обојених квартова иду у банде, употребљавају наркотике, упадају у криминални начин живота и сваком згодном приликом ратују против полиције уз широку подршку медија и екстремних групација попут Black Lives Matter .

        Чикаго, Њујорк, Балтимор, јужни Лос-Анђелес и многи други градови постали су класичне бандитске енклаве подељене између криминалних групација. При том 80% тамнопутих младих људи који гину у пуцњавама не добије полицијски метак, него метак испаљен из цеви „црног буразера“ који припада другој банди.

        Полицији треба само да организује препад током којег ће погинути тамнопути момак – и све ће се отписати на „системски расизам“ полиције и „успешних“ и „равнодушних“ белаца, који је подржавају.

        Та ситуација потпуно одговара Демократској партији САД за коју још од средине XX века дисциплиновано гласају расно-етничке мањине. Живот тих мањина нимало се не побољшава, зато душу греје расна реторика. Они и иду на први позив да ометају предизборне активности Д. Трампа и свих других неподобних кандидата.

        Тамо где Трамп говори: „Ја сам са вама, незапослени!“, демократе и даље понављају: „Ми смо са вама, црни!“. И на бирачким местима, како год да је чудно, до 2016. радила је демократска пропаганда.

        Сем тога, Америку је запљуснула хероинска епидемија. У време председника Обаме број зависника повећао се скоро два пута. А сви ти наркотици иду преко незаштићене јужне границе САД и даље се дистрибуирају по градовима и селима напорима тих истих банди чији се учесници сваки дан међусобно убијају.

        Та убиства постала су готово рутинска. Зато се подиже талас протеста и расне мржње кад се следећи у низу голобради подметне под полицијски пуцањ.

        Сви су се запрепастили тек кад је црни снајпериста отворио ватру на полицајце у Даласу…

        Доналд Трамп је објаснио шта да се ради са економијом. Али, да би економија почела да функционише, посебно у местима где влада бандитска самовоља, потребни су закон и ред.

        Зато је на завршној партијској конференцији Трамп и изјавио уз овације сале: „Неће бити никаквог благостања без закона и реда!“.

        За узврат су га одмах оптужили… због расизма. Тобоже, како може да буде на страни полиције кад она пуца у тамнопуте?

        Све то веома личи на позив на легитимност и правни поредак који се чуо од Ричарда Никсона 1968. Тада је републикански кандидат, који се исто тако обрушавао на вашингтонски либерални естаблишмент, у свом говору рекао:

         „Онима који говоре да је позив на закон и ред – шифровани назив за расизам, ми одговарамо: наш циљ је правда за сваког Американца. И ако желимо да поштујемо закон, морамо да имамо законе који заслужују поштовање“.

        Подсећам да је Никсон 1968. победио на изборима.

        Какву лекцију ми можемо из тога да извучемо, сем што се Доналд Трамп још за један корак приближио избору за председника САД?

        Американци су се озбиљно позабавили завођењем реда у сопственој кући. По свему судећи, исто тако тиме намеравају да се позабаве Британци који су гласали за Brexit.

        Али, зар се и грађани Русије нису зажелели закона и реда? Устава који има важност у суду, полиције којој се може веровати и која штити? Неопозиве судске пресуде? Британске (а некад је била и руска) максиме „мој дом – моја тврђава“?

        Наши такозвани либерали рећи ће да се, тобоже, ништа неће променити док не падне „криминални режим“. Али, то није истина. Ако се примене амерички критеријуми за оцену „режима“, онда се он потпуно сналази у својим задацима – мало ко може озбиљно да оспори да су национални интереси Русије данас заштићени много боље него пре 5-7 година.

        Није случајно и Трамп изразио позитивно мишљење о Владимиру Путину…

        Тако и наш сопствени живот у нашим градовима и селима можемо да изградимо само ми. Закон и ред на нашим улицама – то је такође наш посао. Не некакви „приморски партизани“, већ грађани који се придржавају закона и нису равнодушни већ одвајају бар мало времена од гледања серија да проуче закон – то је наша нада.

        Не будите равнодушни према својој земљи. То је ваше право да не идете на изборе. Ипак, размислите о томе. И поздравите се и лепо осмехните првом полицајцу са којим се сретнете чега год да сте се наслушали о полицији, шта год да сте о њој сазнали из сопственог искуства.

        Нека чувар реда иде са теретом вашег надања у њега.

        Једном ћу вам испричати како су амерички градови од мафијашког гета претварани у пристојна места, верујте ми, нада је одиграла важну улогу.

        За сада настављамо да пратимо необичну предизборну кампању Доналда Трампа.

        Превела Ксенија Трајковић

извор: fakti.org/globotpor/alter-america/tramp-grmi-zakon-i-red-jer-su-se-amerikanci-uzeleli-zakona-i-poretka

Прочитај без интернета:
1 глас

СЛИЧНИ ТЕКСТОВИ