КАНДИДАТКИЊА за председника САД из Демократске партије, Хилари Клинтон одржала је програмски говор у Реноу, у Невади. Као и њен претходни програмски говор, и овај је био посвећен… Доналду Трампу.

Цитираћу је од самог почетка: „Хвала , Рeно! Драго ми је што сам поново у Невади… Мој првобитни план је био да са вама поделим наше планове за мали бизнис…“. И тачно после 63 речи (отприлике у 25-ој секунди):

„Али, данас желим да причам о нечему другом, о ономе што чујем од Американаца широм земље. Где год сам била, људи говоре о својој забринутости због реторике мржње којом се наоружао мој противник на овим изборима. Ништа слично никад нисмо чули од кандидата за председника Сједињених Држава.

Од самог почетка, Доналд Трамп је изградио своју кампању на предрасудама и параноји. Он је направио мржњу и непријатељство делом дискурса и помаже да радикали преузму једану од две главне америчке политичке партије. Његово занемаривање вредности које нашу земљу чине великом је екстремно опасно <…> Он дефинитивно нема решење за проблеме системског расизма, нема рецепте за остваривање равноправности и већих могућности за обојене заједнице“.

Даље, у говору, Хилари је шест пута употребила термин bigot (као карактеристику за Доналда Трампа) или bigotry (као карактеристику његове кампање).

Овај термин захтева одређено објашњење. Ако погледате било који обични или онлајн речник, први превод биће „лицемер“ и „лицемерство“. Други ће готово сигурно бити „фанатизам.“ Међутим, у савременој америчкој верзији енглеског језика bigotry – по правилу, значи нетолерантност. Расну, верску или било коју другу.

Дакле, ако на америчкој телевизији чујете или прочитате у америчкој штампи реч bigot, то значи, по правилу, да говоре о „човеку, који заговара нетолеранцију“, а не о лицемеру или фанатику.

Ипак, на изворно значење речи нико не реагује. На говор Хилари Клинтон Трамп је муњевито реаговао на свом Твитеру: „Хилари је – главни bigot према афроамериканцима“.

Ово, уосталом, говори о питању интелектуалног нивоа Великог Доналда, кога либерални медији покушавају да представе некаквим не превише образованим богатим дрзником. А и о нивоу самих медија.

У свом твиту Трамп је одиграо на разлику у значењима ове речи. Он је имао у виду да је Хилари по расном питању – лицемер, дволична. То јест bigot. У року од два дана, штампа и велики амерички ТВ канали исмевали су Доналда – наводно, хајде онда господине, одговори, у чему се састоји Хиларина нетолеранција… док коначно доктор Бен Карсон (црнац и јавни радник, бивши председнички кандидат и Трампов присталица) није објаснио поцрвенелим ТВ водитељима, прво у програму Fox News, а затим ABC News и CNBC, у чему је „трик“.

Али, вратимо се „оптужници“, изговореној у Невади.

Хилари је приписала Трампу „системски расизам“, подстицање мржње и нетрпељивости, као и чињеницу да њега подржавају не само „најужаснији диктатори света“ (очигледно, пре свега, има у виду Путина), већ и амерички радикали, које је он извео на светлост и чије идеје су сада постале „део дискурса“ захваљујући Великом Доналду.

Посебна пажња је посвећена медијима, који – за разлику од оних који су изгубили сваки срам у току ове кампање, The Washington Post, The New York Times, Politico, CNN, CBS, итд.- настављају да говоре о корупцији и неспособности Хилари Клинтнон. Посебно се осврнула на новог шефа Трамповог штаба Стива Бенона, који је до сада водио један од најпопуларнијих америчких интернет медија Breitbart.com.

О Breitbart-у, његовим директорима, менаџерима и звездама требало би, вероватно, говорити одвојено, јер је овај медиј до сада успео да прескочи многе мејнстрим медије и по посећености, и по утицају на јавно мњење.

Али, данас говоримо о „системском расизму“ или, како кажу у либералним медијима „прикривеном расизму“ (још га називају „новим расизмом“), о расној „мржњи и нетрпељивости“ која је наводно интензивирана захваљујући Трамповој председничкој кампањи.

И то управо интензивирана. Није се појавила. Није се изродила. Већ само изашла на светло, чим је Доналд започео своје предизборне говоре.

Либерални медији не оптужују само Трампа за расизам, већ и све оне који га подржавају или не иступају активно против њега. Ово је прилично стари трик, али, како се испоставља, још увек веома ефикасан.

Зашто је толико људи за Трампа (или неког другог непожељног конзервативног кандидата)? Управо зато што су половина Американаца расисти.

Наступ Хилари Клинтон у Реноу, у Невади

Ова ужасна оптужба са далекосежним последицама често је спасавала либералне политичаре и помагала левичарима у САД да победе у ситуацијама, када су, рекло би се, сви адути били у рукама десничарских конзервативаца и антиестаблишментских бунтовника.

Велики Доналд се недавно обратио афроамериканцима са апелом да гласају за њега. „Шта можете изгубити?“ – питао је он, позивајући се на незапосленост, криминогену ситуацију и лош квалитет школа у црним подручјима великих градова, који су под контролом демократа.

Овај апел је одмах оцењен као расистички.

Технологија је усавршавана деценијама – барем од времена Линдона Џонсона. Ако кажеш да црни грађани живе у сиромаштву и често учествују у пуцњавама банди, јер у Америци још увек постоји „системски расизам“, онда си ти, наравно, у праву и прихватљив си. Али ако, не дај Боже, кажеш да је то последица неког другог разлога – на пример, лоше државне управе, – ти одмах постајеш „расиста“.

Практично све, чак и нешто што ни на који начин није повезано са расним питањима прокламовани либерали су научили да представе као „прикривени расизам“.

Јеси ли републиканац? Јеси ли конзервативац? Ти си против либералног поретка?

Једноставно си расиста. То чак нико посебно не покушава да докаже. Све се своди на то да су либерали против расизма, а сви који су против либерала су – расисти.

У овој ситуацији је готово немогуће водити мирне дискусије не само о расним односима, већ и о економији, образовању, медицини…

Либерални лист Vox недавно је успео да све критичаре реформе здравствене заштитеObamacare назове расистима, само на основу тога што је реформа спроведена у време власти првог црног председника.

А лист Politico је недавно објавио чланак у којем се експлицитно наводи да није битно колико истине има у Трампвој критици економске политике демократа, већ је главна ствар што је Трамп  – bigot, зато је свако помиње „зрна истине“ у изјавама републиканског кандидата само подстицање на мржњу.

Прави расисти у Америци, наравно, постоје, као и у било којој другој земљи. Као што постоји и природна, животна ксенофобија. Али, „озлојеђени бели Трампови гласачи“ сигурно нису сви расисти.

Једини „расизам“, који их мотивише да гласају за Трампа – је иритираност због сталних оптужби за расизам.

Да, Великог Доналда су подржале неке беле расистичке групе. И од кандидата се одмах тражило да одбаци такву подршку (што је он и учинио). Али, нико не захтева од Хилари да одустане од подршке Black Lives Matter и „Нових црних пантера“, који отворено исповедају црну супериорност.

И овде није ствар у црнцима и белцима. Једноставно, расна карта је један од главних адута америчких либерала. И не ради се о краткорочној, тактичкој предности.

Са традиционалном Америком се може руковати, једноставно стављањем срамотног жига на њу.

Године 1995. светлост дана је видела књига која је изазвала много буре. Књига Пола Снајдермана и Томаса Пјаца „Расна рана“, у којој су аутори, истражујући међурасне односе у Сједињеним Државама, дошли до закључка да су проблеми у тим односима – у великој мери резултат политичке манипулације.

Снајдерман и Пјаца, између осталог, пишу: „Расизам је постао важан аргумент у прилог потреби да се доведу у питање принципи на којима је засновано америчко друштво. Пре једне генерације, аналитичари су сматрали да је расизам у супротности са основним вредностима америчког етоса. Данас, неки истраживачи сматрају савремени расизам као израз тих истих вредности“.

Прошле су две деценије, а у ствар су се умешали медији и Холивуд. Подсетимо се само „Омражене осморке“ Квентина Тарантина!

Данас је сваки покушај промовисања традиционалних вредности и избегавања качења расистичке етикете осуђен на пропаст.

Новинарка Денис Мекалистер недавно је у чланку за лист The Federalist написала: „Читава историја Америке, и само њено оснивање је обележено (жигом расизма). Обележена је лична одговорност, слободно тржиште. Обележено је хришћанство. Обележен је конзервативизам. Сједињене Америчке Државе, као нација, биле су обележене и жигосане. Управо је то разлог зашто толико много људи, нарочито из миленијумске генерације, повезују себе са глобализмом, стидећи се своје недостојне нације“.

И то је сва поента. Доналд Трамп је проглашен расистом не због неких својих контроверзних изјава, већ због чињенице што се усудио да се супротстави глобализму. Његове речи „да американизму, не глобализму“ треба да буду основа унутрашње и спољне политике САД, направиле су од њега расисту-по-дефиницији.

Исто као што сваки Рус, који каже реч против глобализације, одмах постаје „стаљиниста“ и „комуњара“, тако у Америци свако ко доведе у сумњу вечну мудрост глобалистичке елите одмах бива прозван „расистом“ (као и „сексистом“ и итд.).

Због тога, и да Велики Доналд буде и десет пута прецизнији у својим изјавама, њему би етикету свакако пришили. И на њега би се свеједно обрушили медији, експертократија, па чак и део сопствене партије.

Управо зато Трамп од почетка игра на све или ништа. Ово говори не о његовом хазардерству или „сулудости“. Сасвим супротно. Говори о томе да он апсолутно разуме са каквим системом и каквом „технологијом“ има посла.

Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИ

Превео: Срђан Ђорђевић

fakti.org/globotpor/alter-america/tramp-igra-na-sve-ili-nista-zato-sto-zna-da-protiv-sebe-ima-svu-globalisticku-armiju

3 гласa