Улазак Србије у ЕУ је најбољи начин заштите око два милиона Срба који живе изван Србије, у осам земаља региона, указује Александар Чотрић, један од вероватно најбољих познавалаца положаја наших сународника „на терену“.

Чотрић за Танјуг наводи да су права Срба добро заштићена у Румунији и Мађарској, док је положај српске националне мањине екстремно лош у Албанији и Хрватској.

загреб бан јелациц јпг

ЕПА (ANTONIO BAT)
У Црној Гори Срби су трећина

На последњем попису у Црној Гори Срби су били трећина, а лидер Нове српске демократије Андрија Мандић каже да их је у државној управи запослено тек пет одсто, те да у односу на 178.110 Срба који су регистровани на попису 2011. српски језик говори 265.859 људи.

„У Црној Гори се прогони Српска православна црква, лидери српских политичких организација, српски језик, ћирилица, а из уџбеника за основну школу истерују се великани српске и светске књижевности, а убацују неки маргиналци који служе властима“, каже Мандић за Танјуг, те тврди да је једино решење за бољи положај Срба у тој држави успостављање специјалних веза са Србијом и Републиком Српском.

Мандић је рекао да ће Српска кућа у Подгорици бити отворена у септембру.

„Српска кућа је један од најважнијих српских пројеката у Црној Гори од обнављања вишепартијског система. Под њеним кровом ће своје место наћи најважније културне адресе нашег народа, и сигурни смо да ће она бити на корист не само српском народу него читавој Црној Гори“, каже Мандић.

Влада Србије издвојила је из буџетске резерве око 3,4 милиона евра за градњу Српске куће, која се налази на атрактивној локацији у Подгорици, поред моста Миленијум, код Његошевог парка.

Он сматра да је у овом тренутку најважнији задатак државе да помогне да се зауставе негативни трендови који указују да се број Срба изван матице смањује, и поздравља доношење декларацију о положају Срба у региону, која, истиче, треба да буде основ за доношење низа закона који ће решити питања заштите свих права и интереса Срба у региону.

„Потребно је повратити политичко поверење у односима између матичне земље и Срба у региону, да се издвоје већа финансијска средства за њихове културне, просветне и школске пројекте, а може се урадити још неколико ствари, попут олакшавања процедуре добијања држављанства“, каже Чотрић, иначе члан скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону.

Предлаже и измене Закона о избору народних посланика, како би се предвидео одређени број посланика који би представљали Србе из региона.

Њихов положај се, истиче, разликује од земље до земље.

„Позитиван пример су Румунија и Мађарска, где је виши ниво достигнутих права свих мањина, па тако и српске“, каже Чотрић.

У Румунији, наводи, живи око 18.000 Срба, у Мађарској 10.000 и они имају углавном законски решено питање образовања на матерњем језику, информисања, финансирања културних и просветних активности, па и заступљености у парламенту.

На другој страни, наводи, екстремно лош положај српске националне мањине је у Албанији, која све до пре неколико месеци није имала ниједан једини пропис који би регулисао статус националних мањина, а Срби су, истиче, у тој држави већ деценијама изложени страховитим притисцима да буду асимиловани и да им се одузме и право на употребу својих националних имена.

Срби у Албанији, каже, још од 20-тих година 20. века никада нису имали право на школовање на српском језику, а ни данас не постоји ниједан медиј на српском језику на територији те државе.

„Све то их доводи практично у ситуацију да су пред нестанком, иако је на простору данашње Албаније српско становништво аутохтоно и живело је стотинама година у бројевима који су се мерили десетинама, па и стотинама хиљада. По последњем попису њих има само 155“, каже Чотрић.

Попис је, додаје, био такав да нису смели слободно да се изјашњавају, а процене говоре да у Скадру, Фијеру, Враки и у другим местима, углавном на северу Албаније, живи од 20.000 до 30.000 Срба.

Чотрић каже да је данас у Хрватској око 180.000 Срба, 30-тих година прошлог века било их је око милион, док их је у време СФРЈ било више од 600.000.

„То је најочигледнија чињеница да је над Србима у Хрватској извршено етничко чишћење и прогон“, рекао је Чотрић и навео да се преостали Срби у Хрватској данас суочавају са бројним проблемима и жртве су бројних физички и вербални напада.

Срби у БиХ имају статус народа у оба ентитета, и у Републици Српској и у Федерацији БиХ, каже Чотрић и упозорава да је у Федерацији њихов положај готово катастрофалан и да су на том простору пред нестанком.

Како је навео, последњи попис становништва у БиХ показао је да је у Федерацији број Срба пао испод два процента и они су практично на нивоу „статистичке грешке“.

Срби су, каже, у Словенији после Словенаца најбројнија етничка заједница, али, иако је Словенија чланица ЕУ, Срби немају статус националне мањине, за разлику од мађарске и италијанске мањине, које по словеначком уставу имају право на представљање у парламенту, право на употребу матерњег језика, право на информисање, и редовно финансирање.

„То, нажалост, Срби немају, иако Срба у Словенији има више од 50.000, а рецимо број италијанске и мађарске мањине заједно није ни десетак хиљада. И то је својеврсна дискриминација“, каже Чотрић.

У Црној Гори, каже, има око 200.000 Срба, али њихов статус је потпуно правно и уставно нерешен, иако их је око 30 одсто укупног становништва те државе, постоји проблем њихове мале заступљености у полицији, царини, судству, просвети и другим државним установама, као и проблем са службеном употребом матерњег језика.

„Професори на никшићком факултету остали су без посла зато што су инсистирали на томе да се језик који предају назива српским, а црногорске власти су сматрале да тај језик треба назвати неким другим измишљеним, вештачким именима. Свакако да је то створило једну атмосферу несигурности и страха и код професора и студената и свих оних који желе да користе свој матерњи језик“, каже Чотрић.

Ипак сматра да постоје могућности и добра воља Београда и Подгорице да крену у решавање проблема Срба у Црној Гори.

„У супротном, сваки следећи попис ће показивати да их је све мање, управо због дискриминације и притисака који се врше на њих“, додаје Чотрић.

Каже да је положај Срба у Македонији, који и иначе није на задовољавајућем нивоу, последњих месеци погоршан, јер Срби немају више своје представнике у власти, а не постоји могућност школовања на српском језику.

Како наводи, према званичним резултатима последњег пописа, који је обављен пре око 20 година, у Македонији живи 50.000 Срба, али се претпоставља да је тај број знатно већи.

Последњих година је урађено нешто на поправљању њиховог статуса, каже Чотрић и наводи да су Срби у Македонији добили право на обележавање свог националног празника, Светог Саве, те наводи да се нада да ће се ипак у разговорима са новом владом Македоније барем повратити некадашња заступљеност Срба у институцијама Македоније.

Каже да је и ове године Управа за сарадњу за дијаспором и Србима у региону, која постоји у оквиру Министарства спољних послова, расписала конкурс за суфинансираје пројеката из области културе, просвете и заштите језика и права Срба у региону али и у дијаспори и да је за то издвојено око 100 милиона динара.

Та средства би, каже, требало да буду и знатно већа и наводи да Хрватска само за потребе Хрвата у БиХ на годишњем нивоу издваја више од 20 милиона евра, а Мађарска за помоћ својим сународницима у суседним земљама око 60 милиона евра.

www.rtv.rs/sr_lat/politika/trend-smanjenja-broja-srba-u-regionu_848638.html

2 гласa