Загреб – Документа која крију праву истину о делу контроверзног католичког кардинала Алојзија Степинца закључана су у Загребачкој надбискупији. Сва компромитујућа грађа издвојена је из Степинчевог досијеа хрватске Службе државне безбедности, и уместо у Хрватском државном архиву завршила је под кључем на Каптолу. У тријажи документације учествовао је врх Католичке цркве у Хрватској, а поједина акта из досијеа извукао је први хрватски председник Фрањо Туђман.

 

Алојзиј Степинац (Фото Твитер/@tomljevar)

          Алојзиј Степинац (Фото: Твитер/@tomljevar)

Ова непроцењива архивска грађа деценијама је недоступна истраживачима и историчарима. Увид у њу нису имали ни чланови Мешовите комисије Српске патријаршије и Хрватске бискупске конференције која већ годину дана води дијалог у циљу расветљавања историјске улоге контроверзног хрватског надбискупа у време Другог светског рата.

Да је врх Католичке цркве у Хрватској уклањањем компромитујућег материјала опрао Степинчеву биографију већ деценијама се говори у круговима историчара геноцида у НДХ. Слична тврдња изнета је и у последњем броју загребачког недељника „Глобус“.

Кључни тренутак за скривање ове грађе догодио се 1992. године, убрзо по доласку ХДЗ на власт, када је хрватски МУП кардиналу Фрањи Кухарићу предао све материјале хрватске Државне безбедности везане за деловање Католичке цркве од 1945. до 1990, као и сву старију грађу коју су нове власти конфисковале после ослобођења 1945. године.

Црква је 2000. године ову грађу проследила Хрватском архиву, али – некомплетну. Главнину најважнијих докумената, и то најделикатнију, Каптол је задржао и ставио под трајни ембарго.

„То се види из личног досијеа Алојзија Степинца, где је на многим местима врло прецизно назначен назив документа о којем је реч, али и напомена „недостаје“, наводи „Глобусов“ новинар Дарко Худелист.

Ова операција одвијала се уз одобрење Фрање Туђмана, који је кардиналу Фрањи Кухарићу нешто раније (1990. или 1991. године) лично уручио оригиналне примерке пет томова Степинчевих дневника.

Ови записи, обогаћени додацима – анексима, фотографијама, белешкама, исечцима из штампе – и данас су закључани на Каптолу, иако се сматрају крунским доказом о Степинчевој умешаности у злочине НДХ. Хрватски архив чува само такозвани „неоверени препис“ сувих кардиналових бележака, без анекса и допунских материјала.

На познати садржај ових свезака позвао се и патријарх Иринеј у писму папи Фрањи из 2014. године, које је, како се испоставило, било кључно за формирање Мешовите комисије СПЦ и католика.

„Степинац је православље прогласио за највеће проклетство Европе и управо је те речи забележио у свом дневнику одмах после кобних догађаја које ће увести Југославију у рат, довести до њеног распада и стварања НДХ“, навео је патријарх Иринеј у писму папи.

Поред ових дневничких записа, Црква у Хрватској прикрива и 17 страница бележака, које је Степинац начинио после сусрета са Титом 4. јуна 1945. године и на основу кога је папи Пију XИИ поднео исцрпан извештај.

Да је врх Католичке цркве очистио компромитујуће документе из његовог досијеа нема сумњу историчар Чедомир Антић.

„Ако имамо цркву која је учествовала у геноциду за очекивати је и да уклања трагове“, каже Антић. „Снажна потреба да Степинац буде проглашен за светитеља уосталом то најбоље доказује. Лично не верујем да ће ембарго на ову грађу бити икада званично укинут. Постоји, међутим, и изрека да „историја увек исплива, макар и као леш“.“

Доказ о унијаћењу

У мору недоступне грађе изузетно је важно Степинчево писмо папи Пију XИИ из маја 1943. и чак 30 прилога који су пратили ову преписку. Један од необјављених анекса овог драматичног писма, како се претпоставља, садржи и информацију да је на простору НДХ у католичку веру преведено (или је то био циљ) чак 244.000 православаца.

Р. Драговић / Новости

www.vaseljenska.com/vesti/tudjman-kaptol-sakrili-istinu-o-stepincu/

3 гласa