Турска агресија на Курде се наставља, као и планови за успостављање „безбедносне зоне“ у којој би турска војска уз помоћ такозване „Слободне сиријске војске“ на делу сиријске територије између две курдске енклаве наводно протерала ИДИЛ. Међутим, све је више доказа да Анкара у дело спроводи план уништења Курдистанске радничке партије, која је и примарни циљ кампање, чиме би се уједно ослабиле и Јединице народне заштите сиријских Курда, те тако створили предуслови за још један покушај рушења владе у Дамаску.

Дакле, испада да је ИДИЛ за Турску потпуно споредна тема, барем у овом тренутку, што се може наслутити из извештаја који потврђује да су власти у Анкари биле свесне да ће се догодити терористички напад у Суручу, али намерно нису учиниле ништа да га спрече, а по некима и саме учествовале у организовању истог, само како би имале оправдање за војне активности против Курда и Сирије.

Томе се не треба чудити, јер турску Националну обавјештајну службу (МИТ) води Хакан Фидан, један од најбољих обавештајаца у регији. Медији свеједно данима понављају како Турска спроводи антитерористичке активности против Исламске државе, али и Курдистанске радничке партије, што је лаж, јер су сви напади пре свега усмерени на слабљење курдских снага. О самом терористичком нападу се мало говори и како је до њега уопште могло доћи.

Сада у извештају којег је припремила главна опозициона Републиканска народна странка (ЦХП) стоји да је турски МИТ, иначе умрежен људима оданима председнику Ердогану, знао за план бомбашког напада у Суручу у којем је погинуло 32 људи.

Изасланство заступника Републиканске странке из југоисточног дистрикта Суруч у провинцији Санлиурфа је после напада 20. јула у доставило овај извештај у циљу расветљавања догађаја, преноси турски дневни лист Today’s Zaman.

„Терористички напад је наводно организовао ИДИЛ, а мете су били чланови Савеза социјалистичких удружења младих (СГДФ) који су планирали да помогну у обнови сиријског пограничног града Кобаниа, разореног после битке у којој је ИДИЛ протеран изван града“, пише Today’s Zaman.

Извештај регионалних и градских представника Републиканске странке је на руке добио челник ЦХП-а, Кемал Киличдароглу, а њиме се закључује да је оштро пало поверење грађана у централну власт, посебно после почетка војне кампање, јер то нису приоритети Турске.

Заменик председника турске Републиканске странке, Вели Агбаба, који је био део делегације, поделио је своја запажања у Суручу са скупином новинара, рекавши да је то подручје посебно рањиво и знало се да постоји висок степен безбедносне претње.

„Председник Реџеп Тајип Ердоган је обавештајну заједницу устројио тако да служи његовим циљевима, а не интересима државе. МИТ није исправно прикупљао обавештајне податке и није прислушкивао никога без одобрења председника. Не могу веровати да унапред нису знали за напад. Било је познато како ће се гледати на долазак тих младих људи у град, а ипак нису подузете никакве мере заштите“, рекао је Агбаба.

Агбаба је нагласио да је Суруч у средишту пажње већ неколико година. Као град који је у близини сиријске границе и близу Кобаниа који је био под опсадом ИДИЛ-а, а уједно је био и град који је служио као коридор за пролазак милитаната „Исламске државе“.

„Они с којима смо се сусрели су изјавили да су сви били свесни присутности припадника ИДИЛ-а у граду. Немогуће је да МИТ није знао за ту информацију. Но, Ердоган је био превише заузет јачањем Курда и левице, за које се бојао да ће створити ‘паралелну државу’. Стога је обавештајна тела претворио у своју личну обавештајну агенцију. О слабостима у безбедносном систему које је проузроковао још треба расправљати. Неколико породица чија су се деца придружила ИДИЛ-у ми је рекло да су њихова деца то учинила уз знање МИТ-а. Они то отворено тврде“, рекао је Вели Агбаба.

Такође је додао како људи у регији верују да Ердоганова странка АКП подржава и сарађује с „Исламском државом“.

Посебно је интересантан извештај од 219 страница који ће добити свих 550 посланика у турском парламенту.

У међувремену, како потврђује извештај Републиканске странке, не само да мештани града у којем се догодио терористички напад тврде исто, него тако говоре становници целог југоистока земље. Наиме, група мештана у провинцији Газиантеп је новинарима потврдила да су присутни милитанти „Исламске државе“ који не пролазе никакве безбедносне контроле и да се осећа њихова претња. Новинарима су рекли да постоје локални мештани који им пружају логистичку подршку, али и да су у више наврата упозоравали снаге безбедности и локалне власти о томе, али да су се сви оглушили на њихове апеле.

Након свега рећи да Хакан Фидан и турска Национална обавјештајна служба (МИТ) нису могли знати какву претњу за безбедност представља окупљање групе младих у социјалиста у Суручу је очита лаж. Турска обавештајна заједница није могла не знати за присутност милитаната ИДИЛ-а у том подручју, као и за непосредну претњу од терористичког напада, а ипак је „допустила“ да се он догоди.

Турска напада ПКК и заборавља на ИДИЛ

Што се догађа после напада? Одмах после напада су сви светски медији пренели вијест како су турске снаге безбедности покренуле велику кампању хапшења терориста у целој земљи и како су турски обавештајци уз помоћ специјалне лоцирали и ухапсили преко тисушту исламистичких милитаната.

Одлично, Реџеп Тајип Ердоган пуни турске затворе исламистичким милитантима и терористима.

Међутим, прећуткује се да је од 1 300 ухапшених од стране полиције њих само 10 % осумњичено да су исламистички милитанти. Сви остали су симпатизери Курдистанске радничке партије и прокурдске Народне демократске странке (ХДП). У Ираку су покренути жестоки удари против база ПКК-а и док лидер ирачких Курда, Масуд Барзани, ћути, ирачки премијер Ал-Абади говори о кршењу суверенитета. Уједињене нације дају скандалозну изјаву да је турска операција легитимна и у складу с правом на самообрану које јој је зајамчено Повељом Уједињених нација. НАТО такође даје подршку Ердогану, али с нападима на Курде не жели имати ништа.

Према турским и ирачких извора, од 24. јула до јуче је у турским нападима у северном Ираку убијено 190 бораца ПКК-а, док је рањено више од 300. Исти извори наводе да Турска врши ударе са укупно 40 ваздухоплова, а користе се и тенкови. Јуче је у турским нападима уништена и болница у граду Амедији на северу Ирака, преноси агенција Rudaw. Курди све више негодују и сматрају се изданима од стране Вашингтона.

Иако је северна Сирија за сада поштеђена већих удара турског ваздухопловства, на другој страни траје прави рат Анкаре против Курдистанске радничке партије.

Осим Ирака, отворило се и друго бојно поље, оно на југу Турске где је прексиноћ турска полиција пуцала на цивилни аутомобил и убила 17-годишњег младића у граду Цизре. Када је четворо младића хтело побећи, турска полиција је отворила ватру, убила једног од њих, а ранила двојицу. Након тога је турска полиција блокирала долазак хитне помоћи, на шта су реаговали становници и рањеници су пребачени у болницу, али за једног од младића није било спаса.

У исто време је нападнута полицијска патрола у Амеду, регија Цинар. Полицајац Мехмет Ујар и цивил Осман Харан су умрли од повреда задобијених у пуцњави. Према властима, акцију је спровео ПКК.

У међувремену се број особа ухапшених од стране турских снага безбедности попео на 1 302.

Турске власти тврде како се хапсе сви који су повезани с ИДИЛ-ом, али и ПКК-ом.

Међутим, само летимичан поглед на бројеве показује ко је прави циљ ове кампање. Према информацијама курдске агенције Rudaw, коју цитира талијанска агенција Nena News, 847 од ухапшених су чланови или присталице странке ХДП, 77 њих су социјалисти, а само 137 је осумњичених милитаната ИДИЛ-а.

Посебно забрињава чињеница да се хапсе присталице ХДП-а, странке која је с 13% гласова била право изненађење на парламентарним изборима 7. јуна. Ердоган не само да је одлучио „уништити“ ПКК, него ми је трн у оку и ХДП који би могао формирати коалициону владу с Републиканском странком, што је политички пораз са којим се турски председник никако не може помирити.

Стога се у турским медијима нагађа да влада и председник, наравно, уз помоћ свемоћног МИТ-а, земљу желе држати у пат позицији до нових избора у новембру, а у међувремену обнављањем сукоба с курдским покретом створити панику међу становништвом.

Затварајући симпатизере и лидере курдског покрета и странака, али и социјалисте, те покојег исламистичког милитанта, уз авио-ударе на северу Ирака, Ердоган и актуелна влада АКП-а се желе приказати као спаситељи нације и турског суверенитета.

Премијер Ахмет Давутоглу се похвалио како су у авио-ударима уништена складишта оружја, склоништа и пећине у шест различитих подручја. Рушење болнице у ирачком граду Амедији и неделовање турских ваздухоплова против циљева ИДИЛ-а на северу Сирије се системски прећуткује.

Анкара тврди да ће са Вашингтоном створити тампон зоне дуж границе и да има три циља: тамо тренирати сиријске „умерене побуњенике“, преместити сиријске избеглице и Курде који се налазе у Турској и спречити развој модела демократског конфедерализма којег заговарају сиријски Курди.

После благослова НАТО савеза, он је прекјуче је дошао и из Уједињених нација. Главни секретар Бан Ки-Мун је рекао да Турска против Курда има право на самообрану.

„Знам да су радње предузете од стране Турске у складу са Повељом Уједињених нација, као да је то начин самообране“, рекао је Бан Ки-Мун и своју изјаву подкрепио чланом 51. Повеље УН-а.

Додуше, није јасно како се то Турска брани од Курда, ако су турске снаге те које су прве покренуле нападе и то без икаквог разлога, ако изузмемо терористички напад у Суручу с којим Курди немају никакве везе.

Осим тога, пре две и по године је ПКК, по налогу челника Оцалана, положио оружје и поштовао је примирје с Анкаром.

Ердоган сада од парламента чак тражи укидање имунитета посланицима ХДП-а, што је потез у потпуности противзаконит. Све наведено су мере отвореног рата којег је покренуо нови турски султан Ердоган, а напад у Суручу је према многима била „false flag“ операција турског МИТ-а. Наравно да се права истина о нападу никада неће сазнати, јер онда једна овако добро испланирана операција више не би била „тајна“.

За сада су процуриле информације да су напад Суручу на тајном састанку договорили челник Националне обавјештајне службе Хакан Фидан, подсекретар Министарства спољних послова Феридун Синирлиоглу и бивши министар унутрашњих послова Ефкан Ала.

„Тврдити да је ИДИЛ напао Турску, група коју највише подржавају Ердоган и његова банда, је бесмислено. Оба напада, онај у Суручу и Килису, су одлука Ердогана, а не ИДИЛ-а. Зна се да је Ердоган послао четири особе у Сирију да испале осам ракета на Турску и тако покрене рат. ИДИЛ има своје ћелије које из сенке контролише Хакан Фидан и ти су људи коначно покренути за акцију у Суручу“, за портал Breitbart је изјавио прилично добро информисани турски звиждач познат на Твитеру само под псеудонимом Фуат Авни, којега многи повезују с Ердогановим архинепријатељем Фетулахом Гуленом.

Н. Бабић/Алтер мејнстрим инфо

www.vaseljenska.com/svet/novi-rat-turskog-sultana-i-sta-je-znao-ili-nije-hteo-znati-o-teroristickom-napadu-u-surucu/

Прочитај без интернета:
0 гласовa