Анкара – Пар недеља након обарања руског Сукхои Су-24М тактичког бомбардера који је летео над сиријским ваздушним простором, Турска је послала жестоко наоружан батаљон у војну базу Зилкан у Ираку.

Овај потез се може означити као компензација за слабљење Исламске државе и њене инфраструктуре за крађу нафте.

Он се такође може означити и као припрема Турске за пораз ИСИС-а у Ираку.

Турска влада је послала батаљон од 25 М-60 Паттон тенкова у провинцију Ниневех у ирачком округу Мосул. Турски медији су чак најавили да је Анкара рекла да ће успоставити сталну војну базу у ирачком округу Мосул.

Ирачка влада је одмах навела да је потез Турске непријатељски чин који крши међународни закон и суверенитет Ирака.

Анкара је покушала да оправда постављање војске у ирачки град Башика недалеко од Мосула рекавши да је то рутинска ротација војног особља.

Турски премијер Ахмед Давутоглу је навео да је турска војска послата у ту област како би реорганизовала локалне Ирачане с циљем борбе против ИСИС-а, а на захтев Багдада.

Постављање турске војске је представљено као део процеса безбедносне сарадње између Ирака и Турске.

Турска влада је првобитно тврдила да је ирачка влада одобрила постављање турске војске, али су председник Ирака, Мухамед Фуад Масум, премијер Хајдер ал Абади, министар спољних послова Ибрахим ал Џафари и министар одбране Калед ал Обајди негирали ту тврдњу.

Не само да је ирачка влада одбила да турска војска крочи у Ирак већ је и навела да је војска која је послата превише велика за мисију обуке, означивши турског председника Ердогана као лажова.

Анкара је затим покушала да се одбрани рекавши да је аутономни покрет Курдистанске регионалне владе одобрио постављање војске.

Испоставило се да је виши дипломата, Феридун Синирлиоглу, ранији министар спољних послова Турске, склопио илегални споразум који није у складу са међународним законом са корумпираним председником Курдистанске регионалне владе, Масудом Барзанијем, а по ком је уговорено успостављање базе у округу Мосул 4. новембра 2015. године.

Као регионална власт, Курдистанска регионална влада нема уставна одобрења да склапа одбрамбене споразуме без слагања ирачке владе у Багдаду. Она такође нема правну надлежност над области у којој ће се поставити турска војска.

Башика се налази у спорном делу територије провинције Ниневех коју својата Курдистанска регионална влада. Међутим, ту исту територију својатају и провинције Дијала, Киркук и Саладин.

Барзани је у јуну 2014. године искористио офанзиву ИСИС-а на Мосул како би послао своје снаге да заузму ове територије док је ирачка војска била заузета борбама.

Анкара није повукла своју војску из Башике, већ је обећала да неће слати више војске ако Багдад то не одобри.

Ердоган је рекао да не долази у обзир да се турска војска повуче и да је она послата у Ирак да заштити турске војне инструкторе и саветнике који су постављени 15-20 километара од положаја ИСИС-а.

Интересантно је да не постоје никакви записи о томе да се турска војска икада сукобила са ИСИС-ом када је та терористичка организација била у пуној снази пре почетка руских ваздушних напада.

Председник Ердоган је на турској телевизији окривио Иран и Русију за стварање кризе између Турске и Ирака, а затим навео да је турска војска ушла у Ирак како би заштитила безбедносне интересе Турске пошто је и она под претњом ИСИС-а.

Мухамед Али Ал Хаким, ирачки амбасадор у Уједињеним нацијама, чак је послао писмо УН 11. децембра затраживши да се турска војска повуче из Ирака.

Постављање турске војске близу Мосула је последица успешних кампања против ИСИС-а које воде Иран, Русија, Сирија, Ирак и Хезболах илити савез познат као „4+1“. Турска је по први пут послала своју војску у северни регион Ирака без оправдања да се бори против Курда.

Слање турске војске вероватно има за циљ да помогне Курдистанској регионалној влади да учврсти своју територију и енергетске резерве које је анексирала од ирачке владе 2014. године.

Такође је откривено да Анкара планира да пошаље турску војску и војну опрему у Соран и Кала Чолан близу иранске границе.

Ирачки парламентарци, попут Аватифа Ниме, оптужили су Турску да је ушла у Ирак како би помогла ИСИС-у у Мосулу и олакшала цепање Ирака. Познато је да је Турска у добрим односима са клановима у Мосулу, нарочито са Нуџаифима.

Турска подршка за одвајање ирачког Курдистана је ослабила јединство Ирака и финансије те државе.

Ердоган је 9. децембра навео да власти у Ираку, Ирану и Сирији спроводе секташку политику, а затим је навео да је Турска послала војску у округ Мосул како би заштитила ирачке Арапе, Туркмене, Курде и сунитске муслимане.

Он је додао и да све сунитске муслимане треба наоружати и обучити да се боре. Могуће је да ће сви „добровољци“ на крају постати „умерени“ побуњеници као они које су САД и њхови савезници обучавали, а који су касније прешли у редове ИСИС-а.

Логично је да Турска и Курдистанска регионална власт делују против Ирака пошто на састанку председника Барзанија и турског председника Ердогана није било ирачке заставе, већ само курдистанске. Ердоган је такође најавио трилатерални састанак у ком ће учествовати турска влада, Курдистанска регионална влада и америчка влада.

Такође, нема сумње да је додатни разлог за слање турске војске у ирак повезан са петрополитиком и заштитом енергетских ресурса из ирачког Курдистана. Турска је поставила војску у Башику управо након што су руски ваздушни напади ослабили инфраструктуру ИСИС-а за крађу нафте.

Наравно, подразумева се да је и Барзани умешан у овај илегални извоз нафте.

Webtribunе.rs (Mahdi Darius Nazemroaya,SCF)

извор:www.vaseljenska.com/svet/turska-vojska-usla-u-irak-da-zastiti-islamsku-drzavu-i-kradenu-naftu-od-ruskih-bombi/

1 глас