Наша предност у случају овог гасовода је што може да искористи заједничко предузеће које је већ основано за градњу Јужног тока

Турски гасни ток није, упркос притисцима, престао да буде тема разговора Србије и Русије. То је јуче потврдио Александар Медведев, заменик председника Управног одбора „Гаспрома”. Он је изјавио да су представници „Гаспрома” разговарали са Србијом о продужетку гасовода „Турски ток”. Иако није прецизирао када су вођени ти разговори нема сумње да је то било током Економског самита у Београду пре десетак дана.

– Шта ви мислите да смо ми тамо само пили шљивовицу, рекао је он новинарима у Москви.

Министар енергетике Александар Антић поновио је јуче тим поводом да Србија у овом тренутку разматра све пројекте који могу да доведу гас у овај део Европе, и да више нећемо да се заљубљујемо ни у један пројекат.

– Реализација „Турског тока” суштински не зависи од Србије, али он мора да буде у складу са Трећим енергетским пакетом ЕУ, и да у његову реализацију буду укључени „Гаспром” и Европска унија, рекао је министар.

Он је навео да је најважније да имамо више извора снабдевања гасом, како би снабдевање било сигурно, али и да грађани имају најповољније цене.

Амбасадор Русије Александар Чепурин објаснио је јуче да спремност српских власти на алтернативне варијанте снабдевања енергентима не значи да Београд одустаје од енергетских пројеката са Русијом.

Подсетивши да ће 2019. престати снабдевање гасом из правца Украјине и да ће ускоро почети изградња гасовода из Новоросијска до границе са Турском, навео је да Русија чује предлоге о изградњи вертикалног гасног коридора из Турске за Бугарску, Румунију, предлоге о „Тапу” и друге.

– Кључно је питање где ће даље ићи овај гасовод, рекао је он и подсетио да се Русија изјаснила за то да би гасовод требало да иде према северу преко Македоније, Србије, Мађарске за Аустрију, рекао је Чепурин.

Предност Србије у случају „Турског тока” је, нагласио је он, што може да искористи заједничко предузеће које је већ основано за градњу „Јужног тока”.

Упитан како коментарише последње изјаве из „Гаспрома” о продужетку „Турског тока”, Љубинко Савић, секретар Удружење за енергетику и енергетско рударство Привредне коморе Србије, каже да је ово охрабрујућа вест.

– То значи да нас Русија види и у овом пројекту, било кроз финансирање или суфинансирање градње гасовода за који ми немамо пара. Реч је о гасоводу који би могао ићи једним правцем преко Македоније и Прешевске долине до Србије или преко Бугарске и Румуније, где би ми били слепо црево.

Било би много боље, објашњава он, када би „Турски ток” био продужен тако да иде преко Македоније до Србије и даље за Мађарску и Аустрију, јер би ми у том случају опет били транзитна земља. Тако би од 2018. године правац преко Мађарске који се сада користи био алтернативни, а овај други главни.

– У случају да се „Турски ток” продужи преко Бугарске и Румуније где је потрошња неупоредиво већа него преко Македоније и Србије, ми бисмо били слепо црево. Имали бисмо гаса да повећамо капацитет преко Димитровграда, али то је неупоредиво мање него овај правац преко Македоније, закључује Савић.

Ј. Петровић-Стојановић

www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Turski-tok-i-dalje-u-igri.sr.html

Прочитај без интернета:
0 гласовa