Након три и по године колико траје суђење у загребачком Жупанијском суду, тамошње тужилаштво променило је оптужницу против Томислава Мерчепа. Он је оптужен да је издавао наређења за одвођење, мучење и убиства српских цивила на подручју Пакрачке Пољане и Загреба у јесен 1991. године. У измењеној оптужници међутим, сада га само терете да „то није спречио“.

Овај осумњичени злочинац оптужен је да је као саветник у МУП-у и стварни заповедник резервне јединице полиције стациониране у Пакрачкој Пољани и у Загребу, није учинио ништа, иако је за те ствари знао, да своје убице спречи у привођењу, мучењу и убијању цивила. О измењеној оптужници изјашњаваће се на расправи 7. септембра.

Мерчеп је свој крвави пир почео као први човек бивше Територијалне одбране у Вуковару, где су пре рата убијени бројни вуковарски Срби. Да спречи већи скандал државни врх га је повукао у Загреб и именовао саветником у МУП-у. Тамо је окупио најгоре злочинце и наставио крвави пир.

Пре три и по године, након притисака из Хага и Брисела, хрватско тужилаштво невољно је против Мерчепа подигло оптужницу за ратне злочине и оптужило га за убиство 43 углавном српска цивила и за још девет покушаја убиства. У питању су деветорица Срба који су преживели мучења.

Иако је цела Хрватска знала за Мерчепове злочине, он је у послератном периоду био и посланик у Сабору и први човек једне од највећих организација ветерана. На списку је државног протокола и данас, па долази на обележавање годишњица Вуковара, Олује, а био је у првим редовима и на инаугурацији хрватске председнице Колинде Грабар-Китаровић.

Парадоксално, али добио је и судски спор и велико новчано обештећење за „душевне боли“ против угашеног хрватског недељника Ферал, које је годинама износило доказе о његовим злочинима.

Због свега наведеног, односно чињенице да је и данас „угледан“ члан хрватског друштва, измена оптужнице и квалификовање његових злочина много лакшом оптужбом не изненађује познаваоце прилика.

Сви све знали

Весна Тершелић из невладине организације Документа, подсећа да су Хелсинки воч и Амнести интернешенел почетком 1992. године објавили и хрватској Влади доставили извештај о томе како је група „мерчеповаца“ убила троје чланова породице загребачког месара Михајла Зеца, као и убиству бројних српских цивила у Пакрацу.
– Ако су невладине организације у свету имале могућност доћи до тих података, сигурно их је имала и хрватска Влада. Немогуће да највиши функционери у тој Влади те информације нису имали – закључује Тершелићева.

www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/503247/Tuzilastvo-pere-Mercepa-od-zlocina

Прочитај без интернета:
0 гласовa