ПРЕМА вестима на енглеском језику, у САД су у неколико места (Аљаска, Флорида…) заседања градских савета почињала свечаним призивањем имена сатане.

        Сатанизам је формално легални, регистровани култ и, ако његови адепти желе да изводе своје обреде пре заседања органа власти, у САД имају на то право – слобода вероисповести.

        Међутим, у САД слобода вероисповести постоји више од двеста година, при том су још недавно јавна призивања Кнеза Таме у административним објектима била незамислива – не из формално правних, већ из културних разлога. Али, култура се сада променила.

        До недавно, у време Џорџа Буша, амерички протестантизам могао се схватати као квази-државна религија у којој се вера у Библију мешала са вером у америчку изузетност, оданост Богу – са патриотизмом и ватреним похвалама сопственој држави. То је нарочито било приметно на почетку ирачког рата када се од доброг протестантског хришћанина очекивало да ће бити добар амерички империјалиста.

        Ипак, сада се ситуација променила на најрадикалнији начин. Десио се разлаз између америчке политичке елите и хришћанства.

        Политичко руководство САД више уопште није протестантско или хришћанско. Односно, политичари могу формално себе да убрајају у хришћане, али по свим питањима која деле хришћане од њихових секуларних опонената – као што је став према абортусима, признавање истополне заједнице за „брак“, ограничавање слободе вероисповести под изговором „борбе против дискриминације“ – они чврсто стоје на антихришћанским позицијама на које амерички хришћани са негодовањем указују.

        Карактеристично је, на пример, да је на конгресу Демократске партије уводна реч дата Сесил Ричардс, лидеру Planned Parenthood, највеће организације која изводи абортусе на читавој територији земље, организације за коју је недавно доказано да је продавала делове абортираних беба као материјал за проучавање.

        За америчке хришћане Planned Parenthood – је оваплоћење зла које ликује и које је освојило Америку, а говор С. Ричардс на конгресу Демократске партије – веома болно подсећање на то да је утицај хришћана изузетно опао и да партија која ће вероватно поставити свог кандидата у Белу кућу не сматра за потребно да узима у обзир њихова негодовања.

        Како пише конзервативни амерички публициста Мет Волш, хришћанин не може да подржава ту партију и то је сасвим разумљиво: ставови Хилари Клинтон, по свим питањима која их деле, потпуно су и доследно антихришћански.

        Иначе, саме демократе то нарочито не узнемирава – конзервативни хришћани изгубили су оно што се у Америци називало – „културним ратовима“ и остали без утицаја на власт и на културу у целини, и зато на њих може и да се не рачуна.

        У таквој ситуацији, однос америчких хришћана према ономе што се дешава у њиховој земљи изразито је негативан, многи већ пишу о изгледима за масовне хајке, чији елементи се већ испољавају у прогањању предузетника-хришћана због одбијања да опслужују геј-манифестације.

        Стога конзервативни протестанти (и хришћани уопште) нису у САД на власти, него, иако прилично бројни, у опозицији. Док се политичко руководство те земље заклиње да по читавом свету промовише крајње либералне погледе на свет, хришћани на то гледају са ужасом и одвратношћу.

        У том светлу, у хришћанским круговима може се чак приметити уздржано одобравање стања у Русији: док Америка оставља своје хришћанско наслеђе, у Русији се одвија масовна изградња цркава.

        Многи виде и поражавајућу промену места: недавно упориште хришћанства – САД – претвара се у извозника порочности, док се на месту где је бујао „безбожни комунизам“ обнавља хришћанска вера.

        Због чега је важно да се то примети? Због низа разлога, поред осталих – и политичких.

        Идеологија је инструмент утицаја. Руководство САД изабрало је као свој инструмент идеологију која доследно одбацује конзервативне и хришћанске вредности и не изгледа да ће се то у будућности променити.

        У мери у којој настоји да учврсти свој суверенитет и утицај, Русија се природно налази у конзервативном делу спектра. Управо такво место омогућило би јој да привуче симпатије људи и у самим САД (…).

       Пише: Сергеј ХУДИЕВ

Превела Ксенија Трајковић

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/u-americi-zasedanja-nekih-gradskih-saveta-pocinju-svecanim-prizivanjem-satane

1 глас