Неизвесно да ли ће се истрага седам држављана БиХ који су били клијенти швајцарског огранка банке ХСБЦ проширити и на друге спорне новчане трансакције

Бањалука – Док надлежне институције истражују ко су особе из БиХ које су имале скривене тајне рачуне у швајцарској пословници британске банке ХСБЦ, која је профитирала послујући с трговцима оружјем, све је више оних који поручују да у самом срцу Сарајева постоји озбиљнији проблем који је потребно испитати, а о којем се годинама ћути.

Надлежне институције у БиХ, првенствено Агенција за истраге и заштиту БиХ (Сипа), уназад неколико дана настоје да открију којих је то седам клијената у овој банци на девет рачуна држало 4,3 милиона долара, од чега се највећи појединачни рачун односи на 3,8 милиона долара.

У Пореској управи РС рекли су како од самог почетка прате аферу, додајући да су поводом тога одмах реаговали. У Пореској управи Федерације БиХ пак немају податке о тајним рачунима и наводе како нису упознати с информацијама које су се појавиле у тој афери, али да су спремни да реагују. Напомињу како нису добили никакву информацију од надлежних агенција БиХ. У Сипи тврде како прате објаве у медијима и прикупљају обавештајна сазнања с циљем провере навода, док у Тужилаштву БиХ о овом случају не могу давати никакве податке.

Међутим, оно што многи оцењују као далеко озбиљнији проблем, а о чему су медији у БиХ недавно писали, јесу наводи да су Босанска, Вакуфска и Депозитна банка, које су основали Саудијци Јасин ел Кади и Шафик Ајади – иначе повезани с тероризмом – учествовале у финансирању тероризма у БиХ. То је наведено у извештају једне стране обавештајно-безбедносне службе који је, по писању медија, међу осталим документима, бивши потпредседник ФБиХ Мирсад Кебо недавно предао Тужилаштву БиХ.

„Банке су обезбедиле финансијску помоћ за неколико организација које служе као фасада Ал Каиде у БиХ. То су Мувафак фондејшн, Харамеин исламик фондејшн и Сауди хај комишн фор рилиф БиХ. Неке од њих је Влада САД већ означила као специјалне глобалне терористе”, објавили су медији, позивајући се на извештај страних служби из августа 2003. Према тим наводима, Вакуфска банка 2002. пријавила је капитал од око осам милиона који је исте године порастао на 28 милиона евра. Агенција за банкарство ФБиХ је у августу 2002. одобрила интеграцију Вакуфске и Депозитне банке.

„Међу акционарима Вакуфске банке су и Фондација ’Бошњаци Мостар’ и ’Ријасет Исламске заједнице’, а њихов удео износи 18 и 11 одсто. Обе фондације примају донације из иностранства, посебно из Саудијске Арабије, а иза тога стоји проповедник у сарајевској џамији Краља Фахда. Кади и Ајади у Депозитној и Вакуфској банци су, уз финансијско залеђе фирме ’Махмал инвестмент’, годинама обезбеђивали финансије исламским хуманитарним и терористичким организацијама које су деловале у БиХ”, навели су медији делове извештаја.

Истакнуто је да је чак и бошњачка тајна служба АИД 2002. констатовала да су те банке преко хуманитарне организације Харамеин финансирале Ал Каиду. Кебо је потврдио да су међу 1.000 страница документације о почињеним ратним злочинима, које је доставио тужилаштву, и докази о малверзацијама у вези с хуманитарном помоћи која је стизала у БиХ.

Амерички професор и аналитичар Данијел Сервер изјавио је како надлежни у БиХ морају да предузму све како би биле блокиране финансијске трансакције којима се на тлу БиХ помажу особе које се на ратиштима у Сирији и Ираку боре на страни терориста. Сервер је поручио да у вези с овим мора постојати консензус у БиХ.

Џон Коен, бивши координатор за борбу против тероризма у Одељењу за унутрашњу сигурност САД и професор на Универзитету Ратгерс, указујући на значај процеса у Америци против оптужених имиграната из БиХ, констатовао је да, „ако сте спремни да прикупљате и шаљете новац да бисте помагали борце у Сирији, онда ћете бити спремни да посегнете за оружјем и код куће изведете напад”.

М. Кременовић
1 глас