Сарајево – Надолазећа 2017. година могла би грађанима Босне и Херцеговине донијети нови вал поскупљења производа и енергената. Потрошачи упозоравају како ће најављено поскупљење горива имати домино ефекат, односно да ће узроковати повећање свих цијена у земљи.

   У БиХ живи све мањи број људи, а намети су све већи

С обзиром на то да су се власти у БиХ обавезале у Писму намјере Међународном монетарном фонду (ММФ) на усвајање измјена и допуна Закона о акцизама, у току 2017. године грађани БиХ могу очекивати повећање трошарина за нафтне деривате за 0,15 марака по литру те увођење трошарина и цестарина за биогориво и биотечности.

Почетком нове календарске године доћи ће и до повећања цијена цигарета, а очекује се и раст цијена кафе, шећера и алкохолних пића.

Извршна директорица Удружења за заштиту потрошача „Дон“ Муриса Марић казала је у разговору за klix.ba како у БиХ сваке јесени заједно са поскупљењем цијена електричне енергије у зимског рачуњању времена долази и до поскупљења енергената и прехрамбених артикала.

„Нова поскупљења биће удар на ионако мали буџет потрошача. То је из године у годину све горе тако да није ни чудно што се налазимо на посљедњим или претпосљедњим мјестима ако говоримо о животу грађана“, рекла је Марић.

Како каже, такозване економске аналитичаре који мисле како се само повећањем цијена акциза требају повећати буџети институција није уопће жељела коментарисати.

„То је једнократна прича ако упоредимо све остале параметре везане за ова поскупљења. Све мањи број људи живи у БиХ, а све су већи намети. Не знам да ли ћемо и како ту разлику стићи. Поставља се питање и шта ће нова поскупљења донијети пензионерима и људима који имају најнижи лични доходак. О томе нико не размишља, чак ни синдикати“, казала је Марић.

Истиче да је сада актуелна прича о повећању најниже плате, која чак и повећана не може осигурати примаоцима да купе основне животне потрепштине и плате режије у току једног мјесеца.

„Свједоци смо да викендом имамо за 50 или 60 фенинга наводна појефтињења кафе, а онда већ наредне седмице долази до поскупљења. То је заваравање. Знамо да је пола килограма кафе већ сада 6 КМ, а килограм је 12 КМ. То је поскупљење у односу на претходни период. Занимљиво је и да сада имамо паковања кафе од 375 грама, што значи да ми смањујемо грамажу, али то не утјече на количину новца који мјесечно издвојимо за одређени производ“, рекла је она.

Подсјећа и да је шећер у БиХ већ достигао цијену од 1,50 КМ те да је у БиХ једино заустављен раст цијена брашна, али да је упитан и његов квалитет. Додаје да ће се, повећају ли се цијене енергената попут горива, повећати и цијене свих осталих производа у БиХ.

Марић смо питали и како коментарише несразмјер између просјечне плате и потрошачке корпе у БиХ. Она је одговорила да је просјечна потрошачка корпа листа жеља четверочлане породице у БиХ.

„Ту потрошачку корпу која је око 1.800 КМ само запосленици у влади и високи врх политике могу себи осигурати. Један радник који је провео 40 година у некој фирми да би данас имао пензију од 270 КМ или 320 КМ не може причати ни о каквој потрошачкој корпи“, истиче Марић.

Закључила је како економска транзиција никада није заживјела у БиХ с обзиром на то да је евидентно како у нашој држави нема страних инвестиција, а ни отварања нових радних мјеста.

„Ми имамо само политичка запошљавања у институцијама, али она не не доприносе додатним вриједностима. Сви ми који остајемо живјети у БиХ за годину или двије дана доживјећемо огроман економских крах. У овој земљи и породица, а и држава живе од кредита“, рекла је Марић.

Предсједник Удружења „Клуб потрошача средње Босне“ Невзудин Вихрић рекао нам је како у БиХ цијене свакодневно расту, што никако није добро за потрошаче.

„Не знамо уопште ко се може алармирати да то заустави, јер је слободно формирање цијена. У 2017. години ако цијене енергената буду овако расле онда све у БиХ мора поскупјети. Ту неће остати поштеђен ниједан од артикала, јер су сви везани за енергенте“, казао је Вихрић.

Он сматра да у БиХ постоји неконтролисан прилив новца с обзиром на то да је евидентан несразмјер између потрошачке корпе и примања грађана БиХ.

„Немогуће је да неко има платуу 300 КМ док нам за корпу треба 1.800 КМ. Питање је одакле долази новац у БиХ. Немогуће је да се на тај начин може преживјети. Вјероватно је ријеч о новцу који долази породицама извана и црном тржишту“, закључио је Вихрић.

www.glassrpske.com/drustvo/biznis/U-BiH-zivi-sve-manji-broj-ljudi-a-nameti-su-sve-veci/224005.html

0 гласовa