Р. ДРАГОВИЋ

ПОРЕСКЕ олакшице за издаваче новина и књига на ћирилици, стимулисање компанија чији су брендови и фирме истакнути овим писмом, као и друге погодности за употребу српског језика и националног писма, суштина су нових мера државе у циљу заштите ћирилице.
04-ciri-petar1_620x0

Оне су предвиђене Стратегијом развоја културе, који је однедавно на јавној расправи. Нацртом измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писма, међутим, прецизиран је третман српског језика и ћирилице у јавном животу, а први пут су уведене и казне за кршење ове врсте прописа.

У предложеном нацрту, достављеном Влади Србије, ћирилица је одређена као матично писмо чија употреба, уз српски језик, обухвата “укупно усмено и писмено општење” државних органа и локалне самоуправе, школа и факултета, штампаних и електронских медија, као и предузећа и установа, док латиница има статус – помоћног писма. По угледу на Француску, Пољску и друге европске земље, бригу о језичкој политици преузеће ново тело – Савет за српски језик.

Стратегија развоја културе, уз то, предвиђа предност ћириличних издања приликом државног откупа за библиотеке, као и првенство ових публикација у државном финансирању превођења страних дела на српски језик. Предложене су пореске олакшице као подстицај дистрибутерским мрежама за титловање филмова на матичном писму, којих би на комерцијалним телевизијама требало да буде најмање – половина.

Министар културе и информисања Владан Вукосављевић каже, за “Новости”, да су предложени прописи корак даље у односу на досадашњу заштиту, али и почетак континуиране бриге о националном писму.

– Није реч о наметању ћирилице, већ о њеној заштити. Она је у Србији угрожено писмо – наводи министар. – Стање је релативно забрињавајуће пре свега због предоминантне употребе латинице. Наравно да није реч ни о каквој завери против ћирилице, већ о фактичком стању узрокованом духом времена, историјским околностима и вишедеценијским процесом глобализације који је латиницу учинио светски доминантним писмом.

Коначно су дефинисани конкретни кораци у циљу заштите српског језика и писма,фото П.Милошевић

Томе је допринела и светска трговина, медији и посебно интернет, који је ово писмо наметнуо као писмо универзалног споразумевања – објашњава Вукосављевић.

Министар културе напомиње да је ћирилица заштићена и постојећим законом. Низ околности, међутим, утиче да се млади људи, користећи интернет, ТВ садржаје, посматрајући масовне брендове, логотипе и све остало – несвесно окрећу латиници.

– Ћирилици прети некоришћење, што води њеном нестајању. Сигурно је да неће бити забрањена или потиснута из школских програма, али свеприсутност латинице опомиње на могућност да за неколико деценија ово писмо постане једино које је у практичној употреби. Људи се не опредељују за латиницу свесно, већ просто инерцијом. Заборавља се најчешће да је српска ћирилице, изванредно фонетско писмо, израз културног блага и историјске еманципованости и доказ културног идентитета.

Министар Владан Вукосављевић Фото П. Митић

Радна група која је радила на нацрту закона прецизно је утврдила подручје званичног коришћења српског језика и ћириличког писма, што изричито предвиђа Устав Србије. На ову околност указује саветник министра културе Драган Хамовић:

– Први пут је спецификовано шта употреба службеног језика и матичног писма конкретно подразумева – од званичних натписа па до декларација на производима. Свакодневно у продавницама можемо да видимо да се роба под одредницом македонског језика декларише ћирилицом, док испод ознаке “СРБ” – стоји латиница. Предложићемо да се подстицајним мерама подстакне употреба ћирилице у штампаним медијима, а да се у електронским уведе одређени степен ћириличних натписа.

Предложено је и да мобилни оператери омогуће подједнаку употребу ћирилице у електронској комуникацији, јер се ћириличне СМС поруке сада скупље тарифирају него латиничне – објашњава Хамовић.

фото П.Милошевић

Наш саговорник подсећа и да су постојећи прописи више пута прецизно иновирани у делу коришћења мањинских језика и писама, док су у домену употребе српског језика остали уопштени и недоречени.

– Предложени закон неће октроисати ћирилицу у читавом јавном простору већ ће дефинистати место које јој по статусу службеног језика и писма припада, а које раније није било прецизно одређено – истиче Хамовић.

ПОПУСТ НА ЋИРИЛИЦУ

ПРИПРЕМОМ одлуке према којом ће трошкови фирмарине бити умањени уколико је назив радње или предузећа написан ћирилицом корак ка заштити националног писма направиле су власти у престоници.

– Град Београд нема много могућности да се укључи у заштиту писма, али једна од њих биће умањење ове врсте трошкова за фирме исписане ћирилицом – каже градски менаџер Горан Весић. – Ова мера важиће у свих 17 београдских општина. Очекујемо да и остали градови у Србији пођу путем главног града.

КАЗНЕ ДО МИЛИОН ДИНАРА

ЗА прекршај кршења прописа о службеној употреби језика и писма предвиђена је новчана казна од 5.000 до 100.000 динара. За предузећа је нацртом закона разрезано од 500.000 до милион динара за фирму, односно 70.000 динара за одговорно лице.

www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:668886-Држава-креће-у-бој-за-спас-ћирилице

2 гласa