ВРХ WELLS FARGO ПРВО ЈЕ ПРЕВАРИО СТОТИНЕ ХИЉАДА КЛИЈЕНАТА,

ПА АМЕРИЧКО ТРЖИШТЕ АКЦИЈА

Хилари Клинтон и Ворен Бафет

  • Прво су топ-менаџери банке смислили да сваки клијент мора имати у просеку осам различитих рачуна. Потом су натерали службенике да клијентима отворе око два милиона рачуна без икакве њихове сагласности. Наравно, клијентима су за то наплатили накнаду и друге таксе. У просеку, сваки је изгубио 25 долара, али је укупна сума импресивна
  • Уз помоћ преварантске шеме, банкари су обезбедили раст капитализације – након извештаја о расту профита, берзанска вредност акција Wells Fargo је природно почела да расте. Тако је тржиште трансформисало велики број малих превара у једну велику и изузетно профитабилну. А банкари су себи одобравали добре бонусе. Тако је, извршни директор компаније Кери Толстед добила износ од 125 милиона долара. А генерални директор Џон Стампф зарадио на продаји акција банке 200 милиона долара за пет година
  • Wells Fargo је предузела озбиљне напоре како би заташкала „причу“. Банка је пре свега без икаквог оклевања отпустила око пет хиљада запослених укључених у скандал, и пристала да исплати казну од 185 милиона долара, а то је тек почетак
  • Главна интрига је ипак у нечем сасвим другом. Највећи акционар Wells Fargoдо скандала био је Ворен Бафет – мулти-милијардер-шампион, пријатељ и спонзор Хилари Клинтон, број девет на листи „најутицајнијих људи на свету“. Он је и велики критичар Доналда Трампа, толики да је обећао да ће платити пут до биралишта сваком је вољан да гласа за Клинтонову. А сада је већ отворено питање: да ли Бафет главна жртва вишеслојне банкарске преваре, или – њен главни профитер

Пише: Александар АНТОШИН

        У АМЕРИЧКУ председничку трку умешала се велика банкарска превара.

        Стотине хиљада људи постали су жртве преваре од стране Wells Fargo – једне од највећих банака у земљи. И, иако је износ штете за клијенте мали, банкари су успели да превару претворе у колосални профит за себе. При чему се на врху пирамиде налази милијардер Ворен Бафет – близак пријатељ и велики спонзор Хилари Клинтон.

        Та финансијска компанија нуди велики избор банкарских услуга – од депозита до кредита. Осим тога руководство банке је својим запосленима наметнуло изузетно оштре планове за „повећање продаје“. На пример, по мишљењу топ-менаџмента компаније, сваки клијент мора имати у просеку осам различитих рачуна.

        Сваком човеку је очигледно да просечан Американац или Рус нема никакве користи од тако великог броја различитих финансијских инструмената, али план је план. И онда су, према званичној верзији, службеници узели ствари у своје руке и отворили клијентима око два милиона рачуна без икакве њихове сагласности. Наравно, клијентима су за то наплатили накнаду и друге таксе.

        У просеку, сваки клијент је изгубио 25 долара, али у укупном износу сума је импресивна.

        Шема ове преваре – само је врх који открива „муљажу“.

        Много више од обичних штедиша, пострадали су акционари. Wells Fargo нема једног власника, а највећи пакет (6,5%) је пре скандала припадао чувеном милијардеру Ворену Бафету. Припада ли му и даље (а ако не, зашто не?) – можда је главно питање целе ове приче.

        Менаџмент компаније био је свестан сумњивих активности својих запослених прилично дуго, најмање од 2013. године.

        У последње две године, Wells Fargo је предузела озбиљне напоре како би заташкала „причу“.

        Банка је пре свега без икаквог оклевања отпустила око пет хиљада запослених укључених у скандал, и пристала да исплати казну од 185 милиона долара. Оваква казна, по мишљењу представника CFPB (Бироа за заштиту финансијских права потрошача) требало је да буде „упозорење другим финансијским институцијама, које желе да побољшају своје показатеље бескрупулозним методима“.

        Wells Fargo такође неминовно очекује колективна тужба од обманутих клијената, на којој ће адвокати са обе стране зарадити милионе долара, а сама банка може изгубити милијарде. Али, то је прилично далека перспектива – јер слични судски процеси трају годинама.

        У међувремену, нападу на банку придружила се и владајућа Демократска партија. Самим тим, наивно је мислити да такав скандал неће утицати на текућу предизборну кампању у САД.

        На пример, сенатор из Њујорка Боб Мендез, близак Хилари Клинтон, активно позира са својом гласачицом Линдом Едвардс. Да би остварили додатну корист на име њене малолетне ћерке, запослени у банци су фалсификовали потпис тинејџерке, и Едвардс је „морала да потроши хиљаде сати“ како би отказала наметнуте услуге.

Генералн директор преваре Џон Стампф

        Банку активно критикује и сенаторка Елизабет Ворен – управо она коју су Берни Сандерс и његове присталице виделе као будућег америчког потпредседника. Ворен – жестоки представник „левог“ крила Демократске партије – већ одавно гради своју каријеру на критици брокера са Волстрита. Управо је она захтевала да генерални директор Џон Стампф напусти свој положај, и позвала га да врати људима новац, који је зарадио од 2011. године (тј. у периоду када је банка почела са малверзацијама).

        Управо је она окарактерисала скандалозну шему као „превару“ (scam), и постала главна хероина сенатске комисије, која је раскринкала ову ствар пре два дана. Са грмљавином и муњама она се обрушила на Стампфа и његове „млитаве изговоре“, који се своде на то да руководство банке није било упознато са поступцима својих службеника (иако чињенице говоре да их је оно приморало на њих).

        Узгред, Стампф је у Сенат дошао са руком у завојима, а након заседања комисије, по једногласном мишљењу америчке штампе, изгледао је још „рањенији“. Тако жестоку седницу Америка није запамтила од хипотекарне кризе 2008. године.

        Ворен се на томе није зауставила и у четвртак увече, уз подршку још осам сенатора, обратила се Министарству за рад са захтевом да се провери законитост отпуштања пет хиљада запослених, које је банка приморала да учествују у шеми преваре, не плаћајући им притом прековремени рад. Јер, са таквом биографијом тешко ће наћи посао, а људи имају децу, кредите и друге обавезе. У принципу, по мишљењу америчких левичара, банкарски службеници су такође пролетаријат коме је потребна пуна заштита од стране државе.

        Још једна суштински важна околност.

        Као што се може видети, износ штете коју су претрпели клијенти банке, релативно је мали. Све укупно: не прелази неколико десетина милиона долара (Стампф инсистира на цифри од неколико милиона, али према општем веровању, он је неискрен). Банка је већ изгубила много већу суму, њу очекује дуг и скуп судски процес против разјарених штедиша.

        Међутим, ствар је у томе, да су уз помоћ преварантске шеме, банкари зарадили не узимањем новца клијентима за отварање рачуна, већ растом капитализације – након извештаја о расту профита, берзанска вредност акција Wells Fargo је природно почела да расте – и наставила је да расте након што је руководство банке било званично упознато са методама раста.

        Тако је тржиште трансформисало велики број малих превара у једну велику и изузетно профитабилну.

        На основу ње, банкари су себи одобравали добре бонусе. Тако је, извршни директор компаније Кери Толстед добила износ од 125 милиона долара. А измрцварени у сенатској комисији Стампф, према подацима Воренове, зарадио је на продаји акција банке 200 милиона долара за пет година, не рачунајући званичну плату од 20 милиона.

        Топ-менаџери нису могли а да не схвате да ће курс акција – чим се скандал открије – кренути низбрдо (што се на крају и десило), али су наставили да зарађују на овом мехуру. А казне и накнаде неће платити они, већ банка, чијег главног акционара (ако, ​​наравно, он још увек није успео да прода ове акције), то јест, Ворена Бафета, либерална америчка штампа покушава и да не спомиње у вези са скандалом. Из познатих разлога.

        Медији сервирају ову причу као бригу Демократске партије према обичним људима. А Бафет је – један од најистакнутијих спонзора Клинтонове и активни критичар Доналда Трампа.

        Он је обећао да ће платити пут до бирачког места сваком Американцу који жели да гласа за Хилари на предстојећим председничким изборима (ово се нарочито односи на становнике удаљених места). А о Трампу говори тако да сугерише да би мајмун, који би бирао објекте за инвестиције, зарадио више од републиканског председничког кандидата.

        Сада Трамп има шта да му одговори. Јер је Ворен Бафет – мулти-милијардер-шампион, пријатељ и спонзор Хилари Клинтон, број девет на листи „најутицајнијих људи на свету“ према Блумбергу – постао је или главна жртва вишеслојне банкарске преваре, или – њен главни профитер.

        Овај мали детаљ може тотално променити тумачење преваре, која већ увелико узбуђује Америку.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/u-centru-velike-bankarske-afere-sponzor-klintonove-multimilijarder-voren-bafet

Прочитај без интернета:
3 гласa