Београд – Када српски министри одбране и спољних послова Братислав Гашић и Ивица Дачић 18. марта у Бриселу буду имали састанак с представницима свих 28 земаља чланица НАТО-а, поново ће се у српској јавности отворити простор за спекулације на шта се то Србија обавезала када је са западном војном алијансом потписала Индивидуални акциони план партнерства (ИПАП). Поготову што је доминантно мишљење да без чланства у алијанси нема ни чланства у ЕУ које је, иначе, и даље кључни стратешки циљ садашње Владе Србије.

Аргументи да и неке друге земље, попут Аустрије, Финске или Шведске нису чланице НАТО-а, али јесу у ЕУ, одбацују се с аргументацијом да то не важи за нове чланице Уније.

„Сви на свету знају да нема ЕУ ако нема чланства у НАТО. Погледајте примере земаља источне Европе. Која год да је постала чланица ЕУ претходно је морала да уђе у НАТО и Србија не може да буде изузетак“, сматра Дарко Трифуновић с Факултета безбедности у Београду.

Да ли је тачно да Акциони план, као највиши степен сарадње једне државе нечланице са алијансом, предвиђа и стационирање НАТО трупа у Србији, такође је дилема која се наметнула усвајањем ИПАП?

У делу овог документа који је Влада Србије усвојила 20. децембра прошле, а Алијанса потврдила 15. јануара ове године, предвиђено је да до краја 2017. године буде основан Центар за обуку Војске Србије у бази Југ, који би био „отворен за земље партнере у Партнерству за мир и НАТО-у“.

Трифуновић каже да база Југ већ служи за обучавање српских трупа које учествују у мировним операцијама.

„С друге стране, Војска Србије је одавно организована по стандардима НАТО-а, а у парламенту не постоји ниједна партија која се не залаже за евроатлантске интеграције које подразумевају и чланство у ЕУ и НАТО-у“, констатује Трифуновић.

Уколико се Акциони план буде испоштовао, српска јавност би ускоро могла да очекује преко провладиних медија и оних финансираних са Запада ширење позитивних тонова о алијанси, војној организацији против које је сада преко 70 одсто грађана Србије. Том уподобљавању јавности придружиће се и државне институције.

Како преноси београдски недељник „Печат“, планом је предвиђено „увођење стратегије јавног информисања о сарадњи са евроатлантским структурама преко Партнерства за мир с циљем добијања јавне подршке“, као и „реализација активности и програма заједничке јавне дипломатије“ са Одељењем за јавну дипломатију НАТО-а.

Војни аналитичар Александар Радић потврђује да се Србија обавезала да ће промовисати позитивне користи од сарадње са алијансом, али да се још увек не ради о пропагирању чланства у НАТО-у.

„Чланство и сарадња нису исто, јер Србија остаје војно неутрална земља“, додаје Радић.

На примедбу „Вести“ да је у српској јавности која је листом антинатовски расположена ИПАП дочекан као још један, и то мање камуфлиран корак, ка увлачењу Србије у НАТО одговара да је „то тачно“.

„Али је друга ствар до чега ће то довести у пракси, а то зависи од политичких одлука“, додаје Радић.

Друго име за Брисел

Из садржаја ИПАП-а се може видети да су процес европских интеграција и интеграција у НАТО међусобно испреплетени. Тако се ИПАП бави реформама у свим сферама друштва и њиховим усклађивањем са стандардима ЕУ. План је подељен у више поглавља, од политичко-безбедносних, па све до научне сарадње, управљања кризама, заштите тајних података… Планом, за који би лаик помислио да се односи само на безбедносна питања, предвиђа се и „окончање процеса приватизације кроз стечај, ликвидацију или реструктурирање“.

На питање како се њему чини, узвраћа: „Па, чини ми се да идемо ка Западу.“
Протеклих дана, за друге медије, Радић је констатовао да је у сарадњи Србије и НАТО-а направљено доста конкретних потеза, иако се они не показују у јавности, јер „НАТО није популаран код нас“.

„Због тога имамо и парадоксалну ситуацију. Актуелни план Владе Србије за партнерство Србије и НАТО-а предвиђа јавну кампању и промоцију овог војног савеза, а с друге стране Србија слови за војно неутралну земљу“, приметио је тада Радић.

Отклон у време Коштунице

Србија је војну неутралност усвојила преко Резолуције о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, усвојене 26. децембра 2007. године у време Владе Војислава Коштунице. У њој се помиње НАТО и његово противправно бомбардовање Србије 1999. без одлуке Савета безбедности УН, због чега је Скупштина донела одлуку о „проглашевању војне неутралности у односу на постојеће војне савезе“.

Уништавање старог оружја

ИПАП предвиђа и да алијанса помогне Србији у уништавању застарелог оружја, и то кроз реченицу: „Сарадња са НАТО-ом на успостављању Поверилачког фонда Партнерства за мир у циљу лакшег уништавања и безбедног складиштења вишка муниције.“

Ј. арсеновић / Вести

www.vaseljenska.com/politika/u-evropu-samo-preko-nato/

1 глас