НАВОДНО СУ СЕ ИЗЕТБЕГОВИЋ И ЧОВИЋ ВЕЋ НАГОДИЛИ, АЛИ ПРАВНИ СТРУЧЊАЦИ СУМЊАЈУ ДА ЋЕ СВЕ ИЋИ ЛАКО

  • Тврди се да би уштеде биле до 50 посто садашњих трошкова. Јер, уместо садашњих десет влада, парламената и стотинак разних министарстава, агенција, дирекција и завода – добио би се троструко мањи број тих институција

        УНУТРАШЊА реорганизација Федерације БиХ кроз смањење постојећих кантона спроводива је иницијатива уколико СДА и ХДЗ обезбеде политичку сагласност, али пре свега осигурају да нови кантони не буду формирани на етничкој основи.

        Овакав став деле домаћи уставни експерти, од којих су неки, као чланови Експертне независне групе, раније учествовали и у изради нацрта новог устава ФБиХ (који у парламенту БиХ још није усвојен).

        Наиме, Бакир Изетбеговић и Драган Човић, председници СДА и ХДЗ-а и номинални лидери бошњачког и хрватског народа у БиХ, у протеклом периоду постигли су висок степен сагласности када је у питању начин решавања хрватског питања те реорганизација Федерације БиХ, а такав став номинално је изнесен и на конференцији „Европска будућност БиХ – 20 година Дејтона“, одржаној недавно у Бриселу.

        Несумњиво, самим чином овакве реорганизације Федерације, која је и уставна и политичка, у већем делу БиХ био би знатно смањен административни апарат, а уштеде би биле енормне (наводно до 50 посто садашњих трошкова!). Наиме, уместо садашњих десет влада, парламената и стотинак разних министарстава, агенција, дирекција и завода, добио би се троструко мањи број тих институција.

        Но, да цео овај осетљиви процес неће ићи нимало једноставно, сматра и Касим Трнка, еминентни професор уставног права из Сарајева и члан Експертне групе.

        Трнка подсећа да је њихова група већ при изради нацрта новог устава ФБиХ, који такође предвиђа смањење броја кантона, наилазила на велики отпор у срединама с хрватском већином, али и у онима с бошњачком.

        „Ово је врло осетљиво питање и расположење на терену је такво. По мом мишљењу, федерализација јесте решење, али на регионалним, економским и другим критеријима, па тек онда националним. Ако би то било стварање кантона на искључиво етничкој основи, то је неприхватљиво и водило би даљој дестабилизацији БиХ“, уверен је Трнка.

        Његов колега из Експертне групе Вехид Шехић упозорава да се при могућој реорганизацији Федерације морају испоштовати одређени принципи.

        „Ми у нацрту нисмо ни говорили колико кантона, јер то није уставна материја, него предмет посебног закона. Али, према нашим размишљањима, то би могло бити пет кантона, можда и четири“, каже Шехић.

        Он закључује да је иницијатива изводива, али би најпре било нужно усвојити нови устав ФБиХ на основу нацрта који је група припремила.

        Слично размишља и Славо Кукић, универзитетски професор из Мостара и добар познавалац политичких кретања у БиХ. Он закључује како је све изводиво ако постоји политичка воља, но није сигуран да у овом случају и постоји.

        „Нисам сигуран како ће ићи прича о реорганизацији кантона, јер има делова БиХ које је напросто немогуће поделити по етничкој матрици. Али ако се за то има сагласност СДА и ако се прибави сагласност СББ-а, створиће се претпоставке, иако за ову врсту приче треба нешто више од пуке парламентарне већине“, закључује Кукић.

        Берислав Јурић, уредник мостарског портала Бљесак, каже како је питање како ће ствари бити решене у пракси.

        „Тврдња бошњачког члана Председништва БиХ да ће следеће године, и то до лета, бити решено хрватско питање, да ће се ујединити неке жупаније те решити питање ,Сејдић и Финци’, звучи као готова ствар. Но, ако се узме у обзир да је Изетбеговић рекао како се то ,може’ догодити, не значи и да хоће. Барем не тако брзо како је он зацртао“, истиче Јурић.

        Независне новине

извор:fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/u-federaciji-bih-ponovo-aktuelni-reorganizacija-i-megakantoni

1 глас