У пензију право са бироа

У пензију право са бироа

-

Ј. Ж. Скендерија

СРПСКО тржиште рада полако, али сигурно, стиче старосни услов за пензију. Према последњим подацима чак 201.114 незапослених у Србији је загазило у шесту деценију живота. Њихов број се, према евиденцији Националне службе за запошљавање, из дана у дан повећава, па је у последњих шест година „скочио“ за 12.047. Радну књижицу, према статистици, очекује и више од 360.000 особа од 30 до 49 година старости.

Како наглашавају у НСЗ, просечна старост оних који очекују да добију посао преко њихове службе је 39,3 године. Интересантно је да је најмање незапослених са листе до 30 година старости, којих је нешто мање од 200.000, иако би по логици требало да их буде највише. Изгледа да се млади у Србији, ипак, како-тако сналазе за посао.

– На евиденцији незапослених без радног искуства старости преко 40 лета има 69.540, од чега је 43.270 у старосној доби 40 до 49 година, а 26.270 имају више 50 година – кажу у НСЗ. – Од почетка ове године листу најстаријих су проширили и радници који су остали без посла у предузећима која су ликвидирана или су у стечају. Таквих је, према статистици, 438 за само четири месеца.

Према важећем закону о раду забрањена је непосредна и посредна дискриминација особа које траже запослење и то према полу, рођењу, језику, раси, боји коже, старости, трудноћи, здравственом стању, односно инвалидности, националној припадности, вероисповести, брачном статусу, сексуалном опредељењу, политичком или другом уверењу, социјалном пореклу, имовинском стању, чланству у политичким организацијама, синдикатима или неком другом личном својству.

СТАТИСТИКА
НА једном од најпосећенијих сајтова за тражење посла „Инфостуд“ не постоје подаци о старосној структури кандидата за посао, пошто су они само посредници у оглашавању. Они се баве само статистиком и знају колико се људи пријавило на неки оглас, али не улазе у саме радне биографије и поверљиве податке кандидата који се пријављују.

Последње четири године списак људи без радне књижице на тржишту рада проширен је за више од 8.000 особа између 60 и 65 година. Иако законски прописи у Србији забрањују непосредну и посредну дискриминацију особа које траже посао, закон не познаје овај појам, па га послодавци у Србији и те како користе. Довољно је отворити било које новинске огласе и схватити да до радне књижице могу једино они који имају највише 35 лета.

Према последњим подацима Националне службе за запошљавање, на евиденцији са средњим степеном стручне спреме налази се 415.648 незапослених. Од тога су најбројнији они са четвртим степеном, нешто више од 220.000, следе они са дипломом трећег степена – 187.605, док их је најмање са петим – 6.394.

– Списак незапослених са вишом или високом трогодишњом школом је 41.651, док је са дипломом високог образовања без посла 63.675 особа – кажу у НСЗ. – На посао чека и 88 доктора наука и 77 магистара. Листа неквалификованих тражилаца посла има 212.260 имена, док је полуквалификованих 28.664 лица.

ГОДИНЕ СУ (НЕ)БИТНЕ

ЗБОГ специфичности одређеног посла, послодавци често инсистирају на млађим кандидатима, особама женског или мушког пола или кандидатима доброг здравственог стања. Уколико се у огласима послодаваца нађу захтеви попут година старости, који нису релевантни за обављање понуђеног посла и нису повезани са државним програмима за подстицај запошљавања појединих циљних група, НСЗ је у обавези да пружи информације о законским прописима својим клијентима, како послодавцима, тако и тражиоцима посла.

По закону такво прављење разлике, искључење или давање првенства у односу на одређени посао када је природа посла таква или се он обавља у таквим условима, не сматра се дискриминацијом.

0 гласовa