Београд – На евиденцији Националне службе за запошљавање налази се армија од 753.949 незапослених, којој припада готово свака десета особа у Србији. Искуство запослених у овој служби говори да високо образовање није гаранција, али јесте предност у односу на оне са нижим степеном, за проналажење посла, јер се у овом тренутку на евиденији незапослених налази око 105.000 особа са завршеним факултетом или вишом школом. Половна свих незапослених има између 30 и 50 година, а свака четврта особа на евиденцији млађа је од 30 година. Тренутно је нешто мање од 200.000 млађих од 30 година на евиденцији службе за запошљавање, што је 6,3 одсто мање у односу на исти период претходне године

Због природне смрти прошле године је са евиденције незапослених сваког месеца у просеку одлазило по 65 људи који су тражили посао. Тако је у 2014. години избрисано 793 особе које су умрле чекајући посао. Сличан тренд је бележен и претходних година, када је са бироа због смрти брисано по око 500 мушкараца и 200 жена.

Највећа рак рана незапосленост у Србији ипак су млади и због тога је држава одлучила да сваки други динар у овогодишњим програмима активног запошљавања намени управо њима. Проблем незапослености младих у Србији, по оцени економиста Весне Пантелић и Миладина Ковачевића, не везује се само за рецесију , већ и за демографске промене, слабу привредну активност, велика бирократска оптерећења која дестмулишу развој послова, али и неадекватан образовни систем. Стопа учешћа радне снаге младих, према њиховим подацима, пала је са 34 одсто, колико је износла у октобру 2008. године, на 27 одсто у новембру 2014, што може бити последица и све дужег задржавања у систему образовања.

Министарство омладине и спорта заједно са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, представницима младих из савеза невладиних организација КОМС и Националном асоцијацијом практичара и практичарки омладинског рада, покреули су пројекат чији је основни циљ повећање могућности запошљавања младих и старање услова за њихов останак и рад у Србији. Према објашњењу Александра Вулина, министра за рад и запошљавање, идеја је да се кроз истраживање и разговор са водећим компанијама утврде тренутни проблеми и осмисле методе које ће допрнети смањењу незапослености међу младима

Међутим, велики је проблем и квалифкациона стрктура незапослених младих. Вулин истче да од свих незапослених у Србији 14,7 одсто има завршен факулет, док сви остали имају или средњу школу, а добар део њих је без квалифкација и нискоквалификоване особе. За младе са ниском или скоро никаквим степеном квалификацијам кроз активне мере запошљавања радиће се на образовању, обуци и курсевима за занимања која су дефицитарна и са којима могу добити радно место.

Иначе, висока стопа незапослености младих је проблем свих европских држава. Наиме, незапосленост младих у еврозони бележи, од почетка кризе 2008. године, оштар раст. Просечна стопа незапослености младих је средином прошле године била 23 одсто, далеко изнад нивоа на ком је била 2007. – 15 одсто. Највећа стопа незапослености младих је у Грчкој и износи чак 58,3 одсто, док је најмања у Немачкој – 7,8 одсто.

Нема хлеба без мотике

Млади морају постатити свесни да се мора радити и за малу плату, јер је увек боље ишта него ништа, као и да се посао не сме и не може бирати. Јер тога су млади у многим европским државама одавно постали свесни и због тога често раде и по неколико послова да би преживели. Мора и овде, као и тамо, да постане јасно да је све мање сталног запослења, пуног радног времена, великих и брзих зарада. Без промене свести ни једна реформа запошљавања, тржишта рада и образовања неће донети очекиван резултате. Дакако, све то ништа не вреди ако држава не обезбеди привредни развој и створи шанасу младима да раде било шта.

Љ. Малешевић / Дневник

www.vaseljenska.com/ekonomija/u-redu-za-posao-200-000-mladjih-od-30-godina/

Прочитај без интернета:
1 глас