НЕКИ УВЕЛИКО ТВРДЕ ДА ЈЕ УЛОГА АМЕРИЧКОГ ФЛАВИЈА АЕЦИУСА НАМЕЊЕНА – ДОНАЛДУ ТРАМПУ

  • Историја понавља. Само сада већ у последњим временима Америчке империје. Спреман да обуче царски огртач и попне се на трон, Доналд Трамп намерава да заповеда и води за собом (барем се ми томе надамо)
  • Током мандата који му је поверен – а то су наредне четири године – Трамп ће морати да уради посао за који је Аецију требало 20 година. Као некада Рим, и Америка има велику територију, има прилив миграната-туђинаца, нестабилну привреду, корупцију на сваком кораку, неморал, порочност и деградацију друштва, а постоје и државе спремне да нападну у сваком тренутку
  • Да би окупио и поново ујединио Сједињене Државе, Трамп ће морати да уради оно што Аеције није могао да уради за Рим: да промени начин размишљања друштва, да раздрма људе апелујући на њихову националну самосвест, да их натера да сносе одговорност пре свега за себе и своје поступке. Да ли ћемо кренути путем Рима? У много чему ми већ идем њиме. Само што су представе из амфитеатра Флавија (Колосеума) и Циркуса замењене риалитијима и фудбалом
  • Рим је утонуо у свој сумрак, иако је његов пад био одложен пад за 25 година. Америка је сада утонула у исти такав сумрак

Аутор: Џеремаја ЏОНСОН (Jeremiah JOHNSON) за shtfplan.com

БИЛА је 451. год н. е. Двадесет и неког јуна догодила се Битка на Каталунским пољима, у којој су римски легионари под командом римског војсковође Флавија Аеција у савезу са армијом Визигота и Гала привремено зауставили инвазију Хуна и Германа под вођством Атиле на Галију.

Иако Атила није био потпуно потучен, био је ипак принуђен да напусти Галију.

Године 452. он је напао Северну Италију, заузевши низ градова. Међутим, Атила је био приморан да напусти и Италију због епидемије међу Хунима и преласка војске Источног римског царства преко Дунава у хунску позадину.

Атила је 453. године још једном учествовао против Визигота и Алана – и поново је био приморан да се повуче. Исте године је умро. Европа је могла да се више не плаши хунских напада.

Аеције је био последња шанса за спасење Западног римског царства. Он је ратовао у Галији и по целој Италији и Европи током неколико деценија, некада уз помоћ Хуна. Све је то трајало док Атила није почео да напада Западно римско царство.

Стратег, тактичар, дипломата и ратник, он је фактички одлагао пад Западног римског царства пуних 25 година. И можда би га одлагао и даље. Али, то се није догодило – убили су га цар Валентинијан III и његов потрчко Ираклије 22. септембра 454. године.

Император је убио човека који је штитио его трон. И још горе: није преостао ниједан прави стратег који би могао да узме у своје руке узде управљања војском. Последњег великог римског генерала више није било, Западно римско царство је наставило да опада.

Одоакар, командант одреда плаћеника-варвара у римској војсци, добио је налог да угуши побуну када је главни командант снага које су се састојале од германских плаћеника, Флавије Орест, у августу 475. године протерао цара Јулија Непота и поставио за цара свог сина Ромула Августула.

Немачки плаћеници су тражили за себе трећину земље која је припадала Римљанима у Италији. Међутим, Орест их је одбио, након чега је већина плаћеника прешла на страну Одоакара. У августу 476. године он је убио Ореста и натерао његовог сина Ромула Августула, последњег римског цара, да се одрекне власти.

Двадесет пет година након Битке на Каталунским пољима Западног римског царства више није било.

Флавије Аециус

Године 410. Рим су опљачкали Визиготи, након што су упали у Италију 408. године. И, иако је град освојен, он није био спаљен до темеља, а једина грађевина која је била демонтирана је био Сенат. Можда зато што су Визиготи били хришћани, па су Рим сматрали центром Хришћанске цркве. Из Велике Британије су повучене легије и узајамна трговина тамо је престала 410. године.

Период у којем је Аецијус одржавао Западно римско царство на ивици провалије трајао је од 424. до 450. године, када се током прве две деценије борио против галских и германских племена у целој Европи у различитим кампањама.

Кулминација његових напора била је Битка на Каталунским пољима 451. године. Међутим, већина историчара се слаже да су, иако је то била одлучујућа битка и преломни тренутак у историји, главна достигнућа Аецијуса догодила две деценије пре тога.

Данас се историја понавља. Само сада већ у контексту последњих дана Америчке империје. Спреман да обуче царски огртач и попне се на трон, Доналд Трамп намерава да заповеда и води за собом (барем се ми томе надамо).

Кампања уочи међуизбора почеће новембру 2017. године, стога је Трампу преостало мање од годину дана да преокрене процес који је трајао два мандата заредом током председниковања Обаме, чија се земља у последњих осам година практично налази на самртној постељи.

Током мандата који му је поверен – а то су наредне четири године – Доналд Трамп ће морати да уради посао за који је Аецију требало 20 година. Али, у чему је разлика између Рима и Америке? Велика територија, прилив миграната-туђинаца, нестабилна привреда, корупција на сваком кораку, неморал, порочност и деградација друштва, као и друге државе спремне да нападну у сваком тренутку.

Да би окупио и поново ујединио Сједињене Државе, Трамп ће морати да уради оно што Аеције није могао да уради за Рим: да промени начин размишљања друштва, да раздрма људе апелујући на њихову националну самосвест, да их натера да сносе одговорност пре свега за себе и своје поступке.

Боље од мене знате какве су шансе играча у Лас Вегасу. Кладим се против њих, зато што док год новац и власт не буду управљале, владавина по дефиницији неће бити ефикасна. Док год народне масе могу да буду купљене њиховим сопственим новцем, друштво ће трулити и никада неће открити свој прави потенцијал.

Ослањати се на то значи ићи против саме људске природе. Да ли ћемо кренути путем Рима? У много чему ми већ идем њиме.

Представе из амфитеатра Флавија (Колосеума) и Циркуса замењене су риалитијима и фудбалом.

Данас је народне масе једнако лако завести као и онда, остварујући своје личне интересе, уместо да се ради у корист целог народа.

Када становништво деградира морално, друштвено и интелектуално, нација умире, она нестаје, понекад много пре него што се фактички распадне. Историја се развија по спирали, а Америка није осигурана од смрти.

Рим је утонуо у свој сумрак, иако је његов пад био одложен пад за 25 година.

Америка је сада утонула у исти такав сумрак.

fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/u-sad-se-vec-pojavljuju-prognoze-da-ce-americka-imperija-doziveti-sudbinu-rimske

5 гласовa