Србија је дочекала Светски дан избеглица 20. јун са готово 30.000 људи из Хрватске и БиХ који још имају избеглички статус и више од 200.000 интерно расељених са Косова и Метохије, саопштио је данас Комесаријат за избеглице

 Фото Д.Дозет„И поред свих уложених напора и значајних финансијских средстава из буџета Србије и од донатора, избегличко питање на овим просторима и даље није затворено, наводи се у саопштењу и додаје да је број избеглица и бивших избеглица далеко већи и да њихову судбину деле и интерно расељени са Косова и још око 18.000 људи расељених унутар покрајине.

Комесаријат наводи да су у претходном периоду, ипак остварени велики помаци, првенствено у решавању егзистенцијалних питања те популације и динамици обезбеђивања трајних стамбених решења, која последњих година износи пет трајних решења на дан.

„Велики број стамбених решења биће обезбеђен и спровођењем Регионалног стамбеног програма, захваљујући којем ће више хиљада избегличких породица у наредних неколико година добити стан, пакет грађевинског материјала да заврши започету кућу, сеоско домаћинство или монтажну кућу и то из донаторских средстава“, наводи се у саопштењу.

Како се још додаје, Србија је показала хуманост према хиљадама избеглица и интерно расељених, али и према скоро 600.000 миграната из Азије и Африке који су од средине прошле године прешли преко Србије.

Подсећа се да је 1996. године у Србији било 700 колективних центара са 50.000 људи а да их је сада девет са укупно 347 људи. Сви ти центри биће затворени до краја године а корисницима ће бити обезбеђена адекватна стамбена решења.

Комесаријат додаје да се за више од две деценије свега 144.000 људи вратило у Хрватску и БиХ и да већи напредак у том погледу спречавају нерешена статусна питања, неисплаћене пензије и штедња, одузета станарска права и изостанак обнове 10.000 српских куће срушених у подручјима где није било ратних дејстава.

„Упркос другачијем формално-правном статусу, интерно расељени са Косова и Метохије такође се суочавају са немогућношћу повратка на своја огњишта. Повратак на Косово је остварило мање од пет одсто од укупне популације интерно расељених“, пише у саопштењу.

Главне препреке одрживом повратку расељених представљају безбедносна ситуација, недостатак адекватног и ефикасног механизама за заштиту и приступ правима, нерешено питање повратка имовине, немогућност коришћења уништене, узурпиране стамбене и пољопривредне имовине.

Такође, нема довољно фондова за реконструкцију или изградњу кућа повратницима, отежани су приступ јавним службама и могућност употребе матерњег језика, одсуство економских услова који би подржали повратак, као и компликоване процедуре повратка“, додаје се у саопштењу.

извор: Новости

Прочитај без интернета:
0 гласовa