На локацији „Чукару пеки“ откривено једно од највећих лежишта злата и бакра на свету. На дубини између 558. и 559. метра, откривен садржај од 50,3 грама злата по тони руде, пишу Вечерње новости.

Америчка рударска корпорација „Фрипорт Мекморан“ и њихови партнери из канадске компаније „Ресервоар минералс“ пронашли су у околини Бора једно од највећих лежишта злата и бакра на свету!

Према информацијама Новости, Американци су у рејону „Чукару пеки“, на дубини између 558. и 559. метра, „напипали“ бинго. У њему је откривен готово невероватан садржај од 25,7 одсто бакра и 50,3 грама злата по тони руде! Према до сада истраженим лежиштима у свету, најбогатији садржај пронађен је у руднику Холистер у Америци, где се извлачи 27,20 грама злата по тони руде.

О како вредном открићу је реч, најбоље говори податак да су „Фрипорт“ и Канађани до сада у околини Бора открили 65 милиона тона руде са средњим садржајем бакра од 2,6 одсто и злата од 1,5 грама по тони!

И не само то, најновија истраживања показују и да је у једној бушотини, на дубини од 179 метара, пронађен слој од 84 метра у ком је садржај бакра 10,75 одсто и злата од 10,86 грама по тони! У другом слоју руде, дебљине 46 метара, пронађен је још богатији депозит од 15,85 процената и 16,77 грама по тони злата.

Богатство од 18 милијарди долара

Шта су Американци и Канађани пронашли, најбоље говори податак из литературе да се лежишта са један одсто бакра, уколико их прате одговарајуће количине руде, сматрају – изузетно профитабилним!

Рачунајући бруто вредност бакра и злата у новооткривеним лежиштима, по званичним ценама на Лондонској берзи метала, произилази да се у околини Бора крије богатство вредно готово – 18 милијарди долара! А ово су тек први резултати, будући да Американци и Канађани настављају са геолошким истраживањима.

Неке незваничне информације, чак, казују и да се резерве бакра у околини Бора процењују на милијарду тона руде, уз пратеће количине злата и других племенитих метала. Али, будућа истраживања то тек треба да потврде.

Како су „Новости“ раније објавиле, Американци и Канађани су у околини Бора избушили више од 42 километра бушотина, а међу њима је било и таквих у којима је садржај бакра у руди премашивао и 10 процената, на основу чега се, и пре две године, говорило о најбогатијем лежишту тог метала на свету.

Др Дејан Кожељ, директор и главни геолог „Фрипорта“ у Србији, раније је за Новости рекао да је та компанија током прошле године у геолошка истраживања у околини Бора инвестирала око 15 милиона долара, док је ове обезбеђено 20 милиона.

„Потребан је значајан број позитивних резултата истражног бушења пре доношења коначне одлуке о почетку експлоатације. Неопходно нам је довољно података, како би се дефинисали величина и квалитет лежишта, после чега морамо припремити главни рударски пројекат откопавања, ради добијања експлоатационог права“, рекао је Кожељ.

Након тога, на ред долази израда студије изводљивости, која би доказала економску оправданост пројекта, као и анализа утицаја рударења на околину. Следећи корак је подношење захтева и добијање свих неопходних одобрења за извођење рударских радова. Крајњи корак је добијање корпоративних одобрења за почетак улагања.

А о каквом се богатству ради, најбоље, без сумње, сведочи податак да је за протеклих 110 година рударења у Бору добијено пет милиона тона бакра и близу 160 тона злата.

facebookreporter.org/2015/08/01/у-србији-највећа-златна-жица-у-свету-у/

1 глас