У чак 86 одсто села у Србији се смањује број становника, а око 1.200 њих је у фази потпуног нестајања, док је њихова укупна површина величине Косова и Метохије, порука је дводневног Форуму „Храна за Европу“ у Врднику.

 

Уз негативни демографски тренд, један од кључних проблема данашњег села је и његов лош економски положај, уситњеност поседа и све бројнија старачка домаћинства, а највећи проблеми су у брдско-планинским регионима, истакао је на Форуму председник Одбора за село Српске академија наука Драган Шкорић.

„У Србији има више од 50.000 празних кућа и још три пута толико које су ван употребе“, навео Шкорић податке из студије САНУ о пропадању села у Србији.

Прочитајте још: Кркобабић: Задруге су спас за српско село

Шкорић објашњава да од 4.709 насеља, чак 1.200 је у фази нестајања јер свако то село има мање од 100 становника, а чак у 86 одсто села се смањује број становника.

Пошту, наводи он, нема 2.000 њих, око 500 нема асфалтни пут и везу са светом, у 2.700 не постоји дечји вртић, 230 села нема основну школу, а 173 школе похађа само по један ђак.

Само у области сточарства када је реч о потенцијалу, српска села би могла да остваре 24 милијарде долара до 2040. године, напоменуо је Шкорић.

На дводневном 7. форуму „Храна за Европу“ по први пут биће представљен и нацрт Студије о економском и друштвеном развоју „Србија 2040“.

Прочитајте још: Инжењер оживео заборављено село

Директор Економског института Драган Шаговновић истако је отварајући Форум, да Студија представља документ припреман са циљем да буде „објективан према прошлости и достојан да буде путоказ за будућност“.

„Уверени смо и да је Србији такав документ неопходан, а да су Економски институт и САНУ достојни и позвани да буду “центар саборности“ у његовој изради“, оценио је директор Института.

У даљем раду Форума чествоваће и представници Привредне коморе Србије, представници Владе, министарстава, генерални директори и менаџери пољопривредних и прехрамбених компанија и задруга.

Организатори Форума су београдски Економски инститиут и Друштво аграрних економиста Србије, а партнери су Српска академија наука и уметности (САНУ), Перутнина Птуј, Викторија група, Атлантик група, Делта аграр, Ал Равафед Србија и Градске пијаце.

 

www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D0%B4%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE.395.html:696361-%D0%A3-%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%98%D0%B5-1-200-%D1%81%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D1%88%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%B0

0 гласовa