У Србији за централни ниво власти скоро 90 одсто буџетских прихода

U Srbiji za centralni nivo vlasti skoro 90 odsto budžetskih prihoda

Колико је основана предстојећа измена закона којом се додатно смањује износ пореских приноса који остаје градовима и општинама у Србији (1)

Буџетски приходи свих општина, градова и покрајине Војводине од 2012. до данас све су нижи и никада не прелазе петину укупних буџетских прихода у земљи. У 28 држава ЕУ је прошле године локалном нивоу власти у просеку припала једна трећина њихових укупних буџетских прихода, а у Шведској, Данској и Финској скоро половина. Србија се по овом питању озбиљно удаљава од европских стандарда
Док је у појединим развијеним државама Европске уније локалном нивоу власти прошле године припало безмало 50 одсто укупних буџетских прихода, у Србији су свих 145 градова и општина, те аутономна покрајина Војводина, имале 11,68 одсто таквих прихода.
Пише: Зорица Миладиновић

Односно, скоро девет пута мање од централног нивоа, упозорила је Национална коалиција за децентрализацију (НКД), позивајући се на званичне податке Министарства финансија Србије и Статистичке службе Европске уније Еуростат.

У извештају НКД о односу буџетских прихода на централном и локалном нивоу власти у Србији и ЕУ, упозорава се и да разлози којима Влада Србије образлаже неопходност предстојећих законских измена- које ће јавне приходе градова и општина додатно смањити, нису у пуној мери тачни, због чега је „дискутабилна“ и сама потреба за законским изменама. Влада је предходно најавила да ће од 1. јануара 2017. године почети примена Закона о измени закона о финансирању локалне самоуправе, који ће локалним самоуправама уместо досадашњих 80 одсто прихода од пореза на зараде „оставити“ 66, односно 74 , односно 77 одсто, у зависности да ли је реч о Београду, општинама или градовима.
Према извештају НКД, који се позива на податке Министарства финансија, годишњи буџетски приходи на локалном нивоу у Србији- под којим Министарство подразумева све општине, градове и покрајину Војводину, од 2012. до данас све су нижи, а при том не прелазе петину укупних буџетских прихода у земљи. Војводини, градовима и општинама у 2012. години у просеку је припало 17,7 одсто, 2013.- 14,20 одсто, 2014.- 12,28 одсто, а у 2015.- 11,68 одсто укупних буџетских прихода државе. Централни ниво државе је 2012. у просеку инкасирао 82,83 одсто, 2013.- 85,80 одсто, 2014.- 87,72 одсто, а 2015. године 88,32 одсто свих буџетских прихода у земљи.

За разлику од Србије, у 28 држава ЕУ је прошле године локалном нивоу власти у просеку припала безмало једна трећина њихових укупних буџетских прихода (31,60 одсто). У државама које су „синоним“ за високи животни стандард, као што су Финска, Данска и Шведска, за „локал“ је опредељена скоро половина укупних јавних прихода (47,9 одсто, 47,7 одсто и 45, 6 одсто). На листи десет земаља у којима локални ниво има више од 30 одсто укупних буџетских прихода налазе се и Пољска, Немачка, Француска, Холандија, Италија и Летонија, као и једна држава Западног Балкана- Хрватска.

– Од 2000. године до данас све Владе Србије тврдиле су да имају проевропску оријентацију и да спроводе реформе ка стандардима ЕУ, али овакво истраживање показује да то није тачно. Чињеница је да се Србија озбиљно удаљава од европских стандарда по питању односа прихода централног и локалног новоа власти, који је између осталог битан показатељ демократизације једне земље- каже за Данас Младен Јовановић, председник Управног подбора НКД.

Он додаје да је „пут новца заправо пут моћи“, тако да висока централизација јавних прихода која постоји у Србији истовремено значи и „високу централизацију и концентрацију политичке моћи на једном месту“. Развијене и демократске државе, пак, инсистирају на сасвим другачијим стандардима, који подразумевају јачање локалног новоа власти, који је најближи грађанима и њиховим потребама.
Према извештају НКД, од Србије су прошле године биле финансијски централизованије само четири државе ЕУ. Грчка је за локални ниво издвојила свега 9,2 одсто укупних буџетских прихода, Ирска 8,5 одсто, а Кипар 4,2 одсто. Локални ниво власти скоро да није имао никаквих јавних прихода у Малти, која је за њега издвојила свега 1,4 одсто.

Сутра: Дискутабилни разлози за предстојеће смањење пореских прихода који остају општинама
Европска повеља о локалној самоуправи
Европска повеља о локалној самоуправи, коју је Србија ратификовала 2007. године, налаже државама које су јој приступиле „потребу примене правила која гарантују политичку, административну и финансијску независност локалних власти“.
Европска повеља прописује да јавне послове „првенствено обављају они органи власти који су најближи грађанима“. Овлашћења дата локалној власти су „по правилу потпуна и ексклузивна“, те „не смеју бити нарушавана или ограничена другом, централном или регионалном влашћу, осим у складу са законом“.
У Повељи се наглашава да се право грађана да обављају јавне послове, као једно од основних демократских принципа, „најнепосредније може остварити на локалном нивоу“. Очување и унапређивање локалне самоуправе у различитим европским земљама „важан је допринос изградњи Европе заснованој на принципима демократије и децентрализације власти“.

За локал највише у фебруару 2012., а најмање у јануару прошле године
У периоду од јануара 2012. до јануара 2016. године, који је посматран у извештају, највећи део буџетског „колача“ у земљи припао је локалном нивоу власти у фебруару 2012., када је достигао за домаће прилике невероватних 30,17 одсто. Најмањи удео „локала“ у укупним јавним приходима државе забележен је у јануару прошле године, када је износио само девет одсто. У месечним билтенима јавних финансија Министарства финансија пре јануара 2012. године нема података о расподели јавних прихода по нивоима власти.

www.danas.rs/ekonomija.4.html?news_id=328037

Прочитај без интернета:
2 гласa