Београд – Чак 130 тона сумњиве пилетине из Пољске ушло је у Србију 15. марта. У Министарству пољопривреде тврде да салмонела није пронађена у тој серији меса произвођача „Анимекс фудс Сполка“, јер је увезено директно из Пољске. Како тврде надлежни, контаминирано је само месо ове фирме које се препакивало у Француској.

Ипак, инспектори су добили налог да по радњама у Србији потраже пољску пилетину.

„Када је, крајем марта, европски Систем за брзо узбуњивање за храну и сточну храну (РАСФФ) обавестио надлежне органе у Србији, да је из Пољске ушла пошиљка смрзнуте пилетине заражене салмонелом ентеридитис, ветеринарски инспектори у читавој земљи добили су наредбу да ту робу пронађу! Задатак да крену у потрагу за спорним месом, послат је из Управе за ветерину, преко шефова округа. Да су знали где је то месо завршило, не би нама наредили да га тражимо. Гранична инспекција мора да зна тачно која роба је ушла, одакле је и коме је намењена.“

Овако за „Новости“ прича један од ветеринарских инспектора, који је добио наредбу да пронађе где је пољска пилетина.

„Инспектори не могу да знају да ли је месо из увоза или не, кад уђу у продавницу, јер се тим декларацијама може манипулисати“, каже наш саговорник.

„Управо због разних манипулација, наш задатак да нађемо месо по радњама у Србији је суманут и осуђен на неуспех. Да није та фирма добила дозволу за увоз меса, не би их колеге са границе пустиле. А по папирима би требало и да се прати пут те пилетине. Чим неко из ЕУ зна да је то ушло у Србију, значи имају евидентирано да је послато. Извештај европског Система за брзо узбуњивање је сигурно тачан.“

Србија није једина земља до које је стигла ова пилетина. Спорно месо из Пољске отишло је и у Француску, Немачку, Белгију, Чешку…

Потрошали хоће резултате анализе

Када се у Србији увози отпадно месо, а Управа за ветерину га тумачи као месо треће категорије, ништа не чуди, сматра Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

„Знали смо за ту пилетину још пре месец и по дана, још када је РАСФФ издао упозорење“, каже Паповић.

„Све што други имају, ми никад немамо. Потрошач од надлежних у Србији не може да добије ништа што је корисно, а да није нека њихова промоција. Није ми јасно ни каква је то прича да не могу да пронађу, а контролисали су га. Уосталом, што не прикажу резултате лабораторијске анализе. Који су узорци у питању и где је рађено.“

Ј. Субин / Новости

www.vaseljenska.com/ekonomija/u-srbiju-ipak-stiglo-130-tona-sumnjivog-mesa/

0 гласовa