У Ватикану су толико богати да ни не знају где све имају новац

Ватикан – Надбискуп загребачки Јосип Бозанић по свој прилици није био превише сретан кад је тпортал.хр први у Хрватској објавио податке из извештаја о пословању Ватиканске банке за 2016. Испало је да шеторица чланова Кардиналског одбора те банке, што одговара надзорном одбору, имају заједно депонирано 25 милијуна куна, односно 3,4 милијуна еура. Колико од тог новца отпада на свакога од њих, није објављено. Бозанић је у Кардиналски одбор изабран 2014.

Објава оваквог податка јавности је занимљива и због открића о стању с богатством менаџера Ватиканске банке и због објаве података о финанцијском пословању Римокатоличке цркве, точније Свете столице, точније Ватикана. Актуални папа Фрањо, стасао као католички духовник на учењу о сиромашној Цркви, од почетка свог мандата инзистира на скромности. Одбио је носити златни криж, него је инзистирао на свом жељезном. Мноштво од онога што добије на дар као папа, одмах дарује сиромашнима.

Једна од првих ствари које је направио у Ватикану, било је да је отворио бесплатне тушеве за бескућнике, дознавши да је извјесни бескућник „Францо“ одбио позив надбискупа Конрада Крајеwског, иначе ватиканског социјалног радника, у ресторан на вечеру, пожаливши се да „смрди“ јер у Риму бескућници немају гдје окупати се. Крајеwског је именовао управо папа Фрањо, овај му је особно пренио проблем бескућника.

Но узуси понашања Ватиканске банке ослањају се на два миленија финанцијског пословања католичке цркве тијеком чега се догађало доиста свашта и не мијења се лако. Црква је богата, посљедњих година осим сексуалних, откривају се и финанцијски и корупцијски скандали, што само потиче знатижељу свјетске јавности колико је Ватикан, односно Света столица, као држава доиста богата. Па и Ватиканска банка. Прво БДП. У свијету при категоризацији државних економија у правилу цитирају УН, ММФ, Свјетска банка и ЦИА.

И баш ЦИА потрудила се 2011. израчунати БДП Ватикана. Дошла је до тога да је верска држава од око 800 становника имала БДП од 308 милијуна долара, што је значило да је то по грађанину 365.796 долара, односно апсолутно највише на свијету. У остатку свијета, примјерице, први сљедећи је Луксембург који је у 2016. имао нешто мало више од 100.000 долара по становнику. Колико је Ватикан доиста богат, практично је немогуће израчунати из низа разлога.

Прво зато што се нити они сами не знају где им је увијек која хрпа новца или злата. У просинцу 2014. Георге Пелл, кардинал који је недавно гадно зглајзао због низа оптужби у Аустралији за педофилију, објавио је да је као први шеф Секретаријата за економију открио неколико стотина милијуна еура напросто „затурених“ на неким рачунима у Ватикану који се нису нигде приказивали. Сљедећи проблем је то што је многе предмете у Ватикану практично немогуће процијенити јер свака процјена почива на тржишној вридности.

Па ако је реч о златним украсима по ватиканским палачама, о уметнинама Мицхелангела, Рапхаела и непрегледне војске умјетника који су украшавали Ватикан скоро 2000 година, који се никада неће продати, онда је и вредност непроцењива. За Ватиканску банку, која постоји од 1942., данас се напокон зна колике вредности чува у својим трезорима, на својим рачунима, односно колике корпоративне уделе посједује.

Ријеч је о осам милијарди долара, а то што је сада потреса низ корупцијских скандала, директна је посљедица упорног рада прво папе Бенедикта XВИ, а сад и посебно папе Фрање на рашчишћавању пословања, отварања података јавности. Након што је Ватиканска банка недавно затворила 4000 очито коруптивних рачуна, она их данас има 33.400 чистих. Ако сте католик и ако вас занима, не можете отворити рачун у тој банци уколико нисте држављанин Ватикана или барем Црквени службеник.

Оно што сте евентуални чули да је нетко посебно „почашћен“ тамошњим рачуном, заправо је чиста утаја пореза, оно против чега се боре посљедња двојица папе. Службени назив Ватиканске банке је „Институт за вјерске послове“ и осам милијарди долара, колико год било неописиво пуно за државицу, макар и такву која духовно води 1,2 милијарде католика и има дипломатске односе са скоро свим државама свијета, још увијек је само ситниш у огромном богатству диљем свијета.

Лако и за 20 милијуна долара златних полуга Ватикана у Федералним резервама САД-а. Тхе Ецономист се прије пет година потрудио ући у траг богатству Цркве у САД-у у што су истраживачки новинари убројили и пословање твртки у њеном власништву. Испало је да је 2010. она само у тој земљи потрошила 170 милијарди долара. Било је то усред почетка кампање и плаћања милијарди одштета жтрвама сексуалног злостављања у Цркви и истрага самог Ватикана о растрошности појединих распојасаних клерика.

У процјену вриједности свих дипломатских представништава Ватикана по свијету и разних удјела у некретнинама и пословима, нитко никад није ушао. А у односу на то директно власништво Свете столице над удјелима у корпоративним пословима и некретнинама од 1,1 милијарде долара, заправо је скоро па занемариво. Уопће, кад се истражује богатство Цркве, мора се разлучити богатство Ватикана од богатства Ватиканске банке од богатства појединих надбискупија и сличних административних јединица.

2014. је, примјерице, Ватикан као држава претрпио дефицит од 25,6 милијуна еура, унаточ томе што је те године од Ватиканске банке добио нешто више од 50 милијуна еура. Највећи трошкови су биле плаће – 126,6 милијуна еура за 2880 запослених те године. Од Ватиканског музеја Ватикан као држава те године зарадила је 63,5 милијуна еура, од изнајмљивања Сикстинске капеле Порсцхеу за једну вечеру, Ватикан је наплатио 5900 долара, што је папа Фрањо потрошио на сиромашне.

Само, немају у Цркви сви вриједности попут актуалног папе. На почетку мандата притјерао је уза зид и до ожујка 2014. папа Фрањо је присилио на оставку бискупа у Мüнстеру Франз-Петера Тебартз-ван Елста након што је њемачка јавност открила да је овај улупао у зграду бискупије 30 милијуна еура. Далеко да је то био и једини случај.

Таквим стилом папа Фрањо је изразито популаран духовни вођа католика, те је од почетка његовог мандата приход од туризма трипут већи него у доба крутог, конзервативног и ни изблиза тако каризматичног папе Бенедикта XВИ. Ријеч је о врло вриједним бизнисима на сваком кораку и огромним новцима. Бесплатна није нити канонизација. У случају оца Нелсона Бакера, покојног америчког свећеника, ПР, путовања у и из Рима, одвјетници, картице за молитве, све скупа је дошло 250.000 долара.

Експрес.хр / Васељенска ТВ

www.vaseljenska.com/vesti/u-vatikanu-su-toliko-bogati-da-ni-ne-znaju-gde-sve-imaju-novac/

0 гласовa